ČLANSTVO U NATO KAO GARANCIJA EKONOMSKE TRANZICIJE

E-novine, Beograd, Srbija, 09. septembar 2009.

VOJISLAV STEVANOVIĆ*:Onima koji trezveno razmišljaju prilično je jasno da je ekonomski razvoj, što je, nadajmo se, osnovni strateški cilj sadašnje, ali i svih budućih vlasti, neodvojivo vezan i za spoljnu i bezbednosnu politiku zemlje. Ubrzan rast standarda bezuslovno je vezan za kretanje Srbije ka EU i NATO savezu, te anti-NATO kampanja nije kompatibilna sa ekonomskim rastom.

*Da li Srbija treba da postane članica NATO i zašto?

Mislim da Srbija treba da postane članica NATO saveza i, kao neko ko nije ekspert za vojne alijanse, ne vidim nimalo koristi od protivljenja takvoj spoljnoj politici države. O eksperimentu vojne neutralnosti u okruženju država članica NATO saveza možda bi se moglo raspravljati da je međunarodna pozicija države drugačija. Nažalost, Srbija je danas, u poređenju sa državama na koje je geografski, ekonomski i spoljnopolitički usmerena, nerazvijena i siromašna zemlja, sa diskutabilnom strateškom pozicijom i tradicijom da susedske sporove rešava ratovima.

*Može li Srbija u EU bez prethodnog članstva u NATO?

Što se tiče međusobne povezanosti EU integracija i članstva u NATO, odavno je poznato da članstvo u jednoj organizaciji nije uslovljeno članstvom u drugoj. Međutim, nijedna od bivših zemalja komunističkog bloka nije okončala EU integracije a da prethodno nije postala članica NATO. Ekonomski razvoj neodvojivo je povezan sa napredovanjem u EU inegracijama, a članstvo u NATO bi samo ubrzalo Srbiju na putu ka Uniji.

Onima koji trezveno razmišljaju prilično je jasno da je ekonomski razvoj, što je, nadajmo se, osnovni strateški cilj sadašnje, ali i svih budućih vlasti, neodvojivo vezan i za spoljnu i bezbednosnu politiku zemlje. Ubrzan rast standarda bezuslovno je vezan za kretanje Srbije ka EU i NATO savezu, te anti-NATO kampanja nije kompatibilna sa ekonomskim rastom. Srpska ekonomija je usmerena na zemlje regiona i na države članice Evropske unije i SAD. Te zemlje su najveći kupci srpske robe. Takođe, u državi se trude da najviše investicija privuku iz tih zemalja. Ekonomska saradnja sa tim zemljama, pre svega kad su investicije u pitanju, zavisi od toga hoće li i u kojoj meri Srbija podeliti njihove vrednosti, među kojima je i zajednička bezbednosna politika.

Ekonomija Srbije prethodnih godina rasla je najviše na račun domaće potrošnje, bilo da je u pitanju prvatna ili javna. Ta potrošnja je bila veća od proizvodnje, a razlika je finansirana kreditima ili novcem od privatizacije. Taj način ekonomskog rasta je rđav, jer dugoročno nije održiv, što je poslednjih meseci i postalo očigledno.

Sa druge strane, proizvodni sektor, posebno izvozna preduzeća, nije se razvijao dovoljno brzo. Malo je srpskih firmi koje prave nešto što bi građani u drugim zemljama želeli da kupe. Nakon promene vlasti 2000. godine, u Srbiju su došle inostrane kompanije, najviše kroz privatizaciju, ali je tempo dolaska inostranih investicija prespor. Strani ulagači su, dakle, bili i ostali suzdržani kad je reč o Srbiji. Taj trend će posebno doći do izražaja u periodu međunarodne krize, kad se ulagači još teže odlučuju za nove investicije.

Jedan od ključnih razloga zbog kojih su “podbacile” strane investicije je loš međunarodni imidž Srbije. Država je u očima investitora i dalje visokorizična. To potvrđuje i kreditni rejting koji, prema klasifikaciji rejting agencije Standard & Poor's BB-. Taj kreditni rejting državu smešta među destinacije koje nisu “investibilne”. Poređenja radi, Hrvatska je sa svojim rejtingom BBB- korak iznad granice “investibilnosti” i u startu je interesantnija (bezbednija) za ulagače. Bezbednosna situacija nije jedini faktor koji utiče na investiconi rejting države, ali svakako da u očima ulagača nije ni zanemarljiv.

*Da li je zvanični koncept vojne neutralnosti Srbije adekvatna alternativa za članstvo u NATO?

Članstvo u NATO obezbedilo bi Srbiji garanciju bezbednosti. U kolektivnom bezbednosnom sistemu, sa vojno najjačim saveznicima na svetu, državi bi bila garantovana mnogo veća bezbednost nego što to može sebi da obezbedi kroz neutralnost uz slabe ekonomske i vojne resurse. Ulazak u NATO je dodatna garancija da je zemlja rešena da do kraja sprovede tranziciju, te da je, s obzrom na iskustva iz prošlosti, strateški opredeljena da nesuglasice sa susednim zemljama, kojih će bez sumnje biti, ne rešava oružjem.

*Da li članstvo u NATO savezu može da utiče na rejting zemlje i priliv stranih investicija?

To bi nesumnjivo popravilo poziciju Srbije na svetskoj investicionoj mapi. Članstvo u NATO bilo bi, dakle, snažan signal investitorima da je Srbija vredna njihove pažnje. Iskustva drugih zemalja koje su više odmakle u tranziciji to dokazuju – nakon ulaska u Alijansu nivoi investicija su značajno porasli.

Nisu zanemarljive ni direktne koristi - srpska namenska industrija svakako bi lakše pronalazila poslove ukoliko bi država bila članica Alijanse, jer će NATO za svoje potrebe sigurno radije kupovati opremu od preduzeća koja su u državama članicama.

*Autor je zamenik glavnog i odgovornog urednika Ekonomist

*naslov FBD