NATO I NEZAMISLIVA ARGUMENTACIJA VLASTI

DANAS, Beograd, Srbija, 06. novembar 2009.

Da li je pravo vreme da srpska javnost raspravi i odluči gde je budućnost Srbije: da bude članica NATO-a ili vojno neutralna zemlja. Postoje dva oprečna stava. Jedan, da treba organizovati javnu raspravu na kojoj će se izneti svi argumenti za i protiv ulaska u NATO i na demokratskom referendumu slobodnom voljom naroda rešiti ovo pitanje. Drugi stav ističe da nije vreme da se otvara ova tema.

Šta znači i na kojim argumentima se zasniva stav da nije vreme da se razmotri i donese odluka o jednom od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja? Obično roditelji u porodičnom vaspitanju sasvim maloletne dece koriste argument da zbog njihovog uzrasta nije vreme da se priča o određenim temama. Ovaj argument je jednostavno nezamisliv u demokratskom punoletnom društvu.

Sasvim je izvesno da ne postoji nijedna evropska država u kojoj vlast kao u Srbiji javno saopštava da nije vreme da se raspravlja o jednoj ključnoj nacionalnoj temi. Po pravilu, u svakoj demokratskoj zemlji velika državna pitanja razmatraju se i pre nego što se formalno stave na dnevni red kako bi se pravovremeno i na najbolji način zaštitili vitalni nacionalni interesi i izbeglo nemetanje rešenja od velikih sila.

Ako sada po oceni vlasti nije pravo vreme da se raspravi pitanje ulaska u NATO, onda to po logici stvari znači da će za vlast postojati neki bolji i pogodniji trenutak. Zašto ovaj trenutak nije dobar i zašto će neki drugi biti povoljniji?

Odgovor na ovo pitanje zna svaki građanin Srbije.

Vlast je dobro procenila da je u ovom trenutku ubedljiva većina naroda protiv ulaska zemlje u NATO, pa zbog toga o ovoj temi treba ćutati. Ali to što vlast ćuti o temi NATO, nikako ne znači i da ćuteći ništa ne radi na približavanju Srbije NATO-u i pripremanju terena za „ono pravo vreme“.

A da stvar u tišini dobro napreduje najbolje se vidi u ovogodišnjem zaključku samita šefova država NATO-a u kome se kaže da NATO podržava opredeljenje Vlade Srbije da Srbija postane članica NATO-a. Iz ovog zaključka se nedvosmisleno vide dve stvari: NATO hoće Srbiju i vlast u Srbiji hoće NATO. Šta je onda problem? Problem je što narod u Srbiji nije za NATO. Rešenje se svodi u ovom trenutku na princip radi i ćuti.

Vlast je u odbrani svog stava da nije vreme da se otvori tema NATO iznela samo jedan argument. On glasi: NATO nas još nije zvao. Ako stavimo u zagradu sve dosad rečeno i pogledamo šta sam po sebi znači ovaj argument videćemo sledeće. Nije na Srbiji da sama razmišlja i donosi odluke o svojim suštinskim državnim pitanjima, već su veliki svetski centri moći ti koji uspostavljaju dnevni red u Srbiji. Nije teško zaključiti kada će nas NATO zvati. Poziv će stići kada se posao u tišini dovede do kraja i kada vlast u Srbiji bolje pripremi teren u zemlji. Ovaj model je već isproban kao uspešan na primeru Euleksa. Predstavnici vlasti iz Demokratske stranke su cele 2007. godine podržavali državni stav da je neprihvatljiv dolazak Euleksa jer ta misija ima za cilj stvaranje nezavisne države Kosovo. A onda je krajem 2008. nastupilo „pravo vreme“ i vlasti su preko noći i bez odobrenja Skupštine Srbije priznale Euleks.

Glavno pitanje glasi zašto bi javnost u jednoj demokratskoj zemlji pristala na ovako ponižavajući odnos prema budućnosti svoje zemlje. Zašto bi čekali „onaj pravi trenutak“ koji je drugo ime za politiku svršenog čina. Umesto ovih zakulisnih igara i nastojanja da se politikom obmane stigne do cilja, pravu odgovornost pokazali bi i zagovornici ulaska Srbije u NATO i zagovornici vojne neutralnosti ako bi se pošteno i na osnovu svih argumenata javno i demokratski na referendumu rešilo ovo pitanje od kojeg zavisi budućnost Srbije.

Ako bi zaista bilo tačno da ulazak zemlje u NATO danas nije tema, onda bi to značilo da niko u Srbiji i ne zagovora ulazak u NATO. U skladu sa tim vlasti bi morale odmah da obaveste zvaničnike Alijanse da je njihov pomenuti zaključak na ovogodišnjem Samitu potpuni falsifikat. I ne samo što bi onda obaveza Vlade Srbije bila da kategorično demantuje formalni zaključak NATO samita, već bi ona istovremeno morala jasno i formalno da obavesti NATO da je Srbija vojno neutralna država i da se od Alijanse traži da prizna našu neutralnost.

Pošto svi unapred znamo da sadašnja vlast neće ništa od toga uraditi, već će se, naprotiv, držati svog principa radi i ćuti, onda je na demokratskoj javnosti da se izbori za pravo da se o suštinskim pitanjima po državu i narod mora na vreme javno raspraviti i odlučiti. Jedina legitimna odluka o ovom važnom nacionalnom pitanju je ona koja se donese na osnovu javno iznetih argumenata na slobodnom referendumu. Sve drugo je duboko pogrešan put, a svaka druga odluka bila bi nelegitimna i nelegalna. Prigovor da smo uvek u istoriji kasnili sa donošenjem važnih nacionalnih odluka sada smo u prilici da ispravimo. (Aleksandar Nikitović)

** Autor je član Političkog saveta DSS