PRIMER DOPRINOSA BORBI PROTIV NATO-A U SRBIJI

POLITIKA, Beograd, Srbija, 04. jul 2009.

Poznato je da u Srbiji ima dobrih i loših momaka. Ovaj aspekt Srbije podseća na Leluša. Dobri momci su, naravno, Albanci, a zli su Srbi. Među zlim Srbima ima i onih koji su nešto manje zli od drugih, to su oni koji su se ranije suprotstavljali Slobodanu Miloševiću i koji su danas za ulazak Srbije u NATO.Naime, to je nekada bila prva stvar koju kažu kada dođu na neku beogradsku, parisku, ili njujoršku večeru: „ Dobro veče, ja sam protiv Miloševića”. Kako stvari sada idu taj originalni način predstavljanja možda će glasiti: „Dobro veče, ja sam za NATO”.

Naš veliki problem u Evropi jeste što je Lotreamon mrtav. A i nadrealisti. Jer verovatno smo na pragu najznačajnije spoljnopolitičke debate koju je ova zemlja vodila još od raspada SFRJ. Ako debate oko ulaska, ili neulaska, u NATO uopšte i bude. Jer neki smatraju da o tome narod nema šta da kaže, pošto je narod u tom pogledu neobrazovan i neobavešten. Pa sve treba da se odluči u parlamentu. Gde sede sve sami eksperti za NATO, buduće i prošle ratove. Jer prognoze su vrlo sumorne, neki kažu da će još biti turbulencija na Balkanu i da zato i moramo pod hitno u NATO. Može biti, ali naši nas lideri uveravaju da ćemo sve naše probleme rešavati isključivo na miran i diplomatski način i da naši sinovi više nikada neće ići u ratove. Upravo zato, da bi što pre ušli u NATO, da nas onda ovakve kakvi smo danas ima ko i da štiti, da bi svim građanima Srbije ulazak u NATO postao i prava nacionalna fiksacija predlažem neke hitne mere. Jer ovako pojedinačnim nastupima naših političara na otvorenim i zatvorenim stolovima i konferencijama nema šanse da po vojnim pitanjima neobrazovan i neobavešten narod u Srbiji podrži ulazak zemlje u NATO.

Zato da ne bismo izgubili svaku nadu prvo se moramo pošteno pomiriti sa svim narodima i zemljama u regionu. Zatim moramo unaprediti zakone o stranim investicijama, odnosno potpuno prigrliti zapadnjački pristup biznisu i to adekvatno medijski i tretirati. A ne da na našoj televiziji neki opasni tipovi, koji su protivzakonito vadili šljunak iz Save i Dunava, dobiju udarno mesto sa sve slikama iz svih profila, a intelektualci što pogasiše srpske banke i uvedoše one strane nemaju ni minutažu, ni sličice. Na TV.

Pa ipak, građani Srbije, ne gubimo nadu. Jedna naša privatna TV stanica već je najavila da će poslati milion razglednica u Vašington i Brisel sa molbom da nas pod hitno pozovu i prime u NATO. Predlažem, da se takve razglednice prodaju putem štampe, svake novine bi ih mogle upakovati kao specijalni dodatak ili preko kioska po simboličnoj ceni od pet dinara i da se onda šalju toj privatnoj TV stanici koja je došla na tu genijalnu ideju. Onda svake nedelje, ta televizija organizuje nagradno izvlačenje NATO razglednica. Dobro poznati političar, ili poznata glumica, predlažem Severinu, jer Hrvati su već ušli u NATO, dakle voditelj nagradnog izvlačenja stoji na specijalnom podijumu, na svetlećem petougaoniku sa fluorescentnim NATO znakom, izvlači razglednice koje donose velike pare, ali i druge nagrade: letovanje na Karibima, recimo sedam dana Gvantanama, „ol inkluziv”. Sa avio-kartama, čarter let, kompanija „CIA ervejz”. Nagradno izvlačenje razglednica da traje najmanje godinu dana, s time da se uoči prvog većeg samita NATO-a glavna nagrada poveća na recimo 100.000 evra. Ako televizijska kampanja ne uspe, nikad ne znaš Srbe i Srpkinje, postoje i drugi načini da Srbija pod hitno uđe u NATO.

Na primer, možemo da pozovemo sve srpske vidovnjake, i muške i ženske, u Srbiji i izvan Srbije da svu svoju energiju usmere kako bi se naše granice pomerile bliže Atlantiku. Prethodno da usmere malo energiju da se granica, za početak, vrati barem na Prokletije. Jer zajednička i usmerena energija nekoliko hiljada javnih i ilegalnih srpskih vidovnjaka mogla bi da dovede i do uspeha. Pre nego što taj uspeh postignu političari. Treba u svemu tome koristiti i dobra iskustva naših komšija u Hrvatskoj. Naime, oni su jedan plavi zagrebački tramvaj iskitili NATO oznakama i parolama i taj je tramvaj godinu dana krstario ulicama Zagreba. Mogli bismo to pokušati i u Beogradu. Istina, postoji rizik da niko neće da vozi taj tramvaj, ili da se kao putnik u njemu i vozi. Tu je i opasnost da neko, ne daj bože, razbije tramvaj. A onda bruka da smo vandali. Postoje i za to rešenja. Vozača tramvaja prebaciti na fondove NATO-a u Briselu, zašto on ne bi dobijao ono što drugi već dobijaju? Građanima reći da je vožnja u tramvaju besplatna kao uostalom i članstvo u NATO-u. To bi bio najbolji dokaz i mamac da se građani odluče za ulazak u alijansu. A ako neko razbije tramvaj? Poslaće ovi iz NATO-a odmah novi.

Tako ujedno rešavamo i problem lakog gradskog metroa. (Miroslav Lazanski)

*naslov FBD