SRBIJA  KAO PRIORITET ZA NATO

POLITIKA, Beograd, Srbija, 02. novembar 2009.

– Prvi vojnik oružanih snaga Češke Republike mogao bi stasom i pojavom da igra centra u svakoj profi košarkaškoj ligi na zapadu, iako mu je omiljeni sport tenis. General armije Vlastimil Picek dobio je ovih dana novu generalsku zvezdicu, Češka je već punih deset godina članica NATO-a, a ovih dana je proslavila i 90 godina od formiranja Generalštaba. Potpredsednik SAD Džozef Bajden upravo je završio posetu Pragu uveravajući lidere Češke da odustajanje od američkog radara u okolini Praga ne znači i manje savezničkih obaveza Amerike prema Češkoj.

Gospodine generale, šta je potpredsednik SAD obećao Češkoj kao vojnu i političku kompenzaciju zbog odustajanja od radara koji je trebalo da bude instaliran u blizini Praga?

To su bili politički razgovori na najvišem nivou, a ja sam tada bio na sastanku NATO-a u Bratislavi. Znate, radar je u prvoj fazi razgovora bio političko pitanje, tek u drugoj fazi moglo bi se o tome govoriti kao o vojnom pitanju.

Da je radar postavljen, da li bi on služio i u sistemu češke PVO?

Ne direktno, jer on ima neke druge parametre. Inače, naša je PVO potpuno uključena u sistem PVO NATO-a.

Šta je Češka dobila, a šta izgubila ulaskom u NATO?

U momentu ulaska u NATO prihvatili smo i obavezu da budemo koristan i ravnopravan partner u alijansi. Prvo smo morali da započnemo proces transformacije oružanih snaga kao i principijelne reforme cele vojske radi formiranja moderne, mobilne i mlade oružane sile koja će odgovarati poziciji Češke u okviru sistema kolektivne bezbednosti NATO, kao i svim savremenim izazovima koji proizlaze iz angažovanja naših jedinica u multinacionalnim mirovnim, stabilizacionim i humanitarnim operacijama. Osim toga, tu su i zadaci na sopstvenoj teritoriji, pomoć civilima pri elementarnim nepogodama, kao i druge opasnosti nevojnog karaktera. U cilju svega toga morali smo da smanjimo brojno stanje vojske, a istovremeno da povećamo njenu raspoloživost u operacijama. U 2005. godini ukinut je obavezan vojni rok i oružane snage Češke Republike prvi put u istoriji postale su potpuno profesionalne, pa je i prva faza reforme završena 2006. godine. Uz reforme vojske imamo i transformaciju resora Ministarstva odbrane i sve naše mere odraz su izmena koje su se odigravale u strukturama NATO-a. U julu 2008. usvojena je nova vojna strategija, koja je istakla primenu kolektivnog načina obezbeđivanja odbrane Češke u okviru NATO-a, i naglasila neophodnost uključivanja naših jedinica u strane vojne operacije u cilju prevencije bezbednosnih pretnji po Češku Republiku. Naravno, ispunjenje svih zadataka zavisi od finansija, a globalna ekonomska kriza nije zaobišla ni Češku, pa njene posledice oseća i naša vojska. Ali, i pored svega mi nastavljamo sa povećanjem operativnosti naših jedinica i ukupnom modernizacijom oružanih snaga.

Koje mesto u vojnoj strategiji Češke zauzima odbrana vlastite teritorije?

Širi konvencionalni sukob koji bi zahvatio i Češku, ili teritoriju država članica NATO-a, ili EU ne očekujemo u predvidivom horizontu. Takvu potencijalnu pretnju možemo identifikovati na vreme koje će obezbediti efikasne mere. Usvojena vojna strategija iz 2008. definiše osnovne principe odbrane države, a svoje odbrambene interese delimo s ostalim članicama NATO-a i EU. Kolektivna odbrana realizovana u okviru NATO-a je za Češku u sadašnjoj bezbednosnoj sredini jedini efikasan i verodostojan način obezbeđivanja njene odbrane. Upravo u tom kontekstu naše oružane snage ispunjavaju svoj osnovni zadatak pripreme za odbranu Češke od spoljašnjeg napada. Istovremeno preuzimamo i odgovarajući deo odgovornosti za bezbednost i odbranu saveznika. Razvijamo oružane snage sposobne da prihvate i pruže podršku, u slučaju potrebe, snagama alijanse na vlastitoj teritoriji. Za kolektivnu odbranu, u skladu sa članom 5. Severnoatlantskog ugovora, Češka daje kopnene i vazdušne snage iz grupacije snaga namenski predviđenih za zadatak u okviru planirane odbrane NATO-a, čiji glavni deo predstavlja brigadna jedinica na bazi mehanizovane brigade. Definisali smo i da bi u slučaju ugrožavanja suvereniteta i državnog integriteta Češke bile angažovane sve snage i sredstva profesionalne vojske, uključujući i mobilizaciju vojnih obveznika. Princip kolektivne odbrane optimalna je mogućnost odbrane naše teritorije, Češka je mala zemlja da bi se svim pretnjama mogla suprotstaviti sama.

Kakva su iskustva armije Češke u mirovnim operacijama?

Od 1990. učestvovali smo u više od 30 različitih angažmana u inostranim mirovnim misijama i drugim operacijama UN, NATO i EU na Balkanu, Iraku, Avganistanu i prilikom otklanjanja posledica elementarnih nepogoda u Turskoj, Albaniji i Pakistanu. Oko 400 čeških vojnika sada je angažovano na teritoriji Kosova, gde deluju još od leta 1999. Ranije smo bili više angažovani u BiH. Od 2002. kontingent naših vojnika smenjuje se u operacijama ISAF u Avganistanu gde mnogo pomažemo civilnom stanovništvu sa našim lekarima i inženjercima koji obnavljaju ljudima kuće širom te zemlje. Krajem avgusta ove godine naši vazduhoplovci su se vratili iz misije na Pribaltiku gde su sa avionima „JAS-39 gripen” obezbeđivali vazdušni prostor Litvanije, Letonije i Estonije. To je bio prvi slučaj od Drugog svetskog rata da je taktička avijacija Češke bila angažovana na operativnom zadatku u inostranstvu. Vrlo korisna iskustva za nastavak transformacije oružanih snaga Češke.

Koliko ste zadovoljni švedskim avionima „JAS-39 gripen”?

Vrlo smo zadovoljni tim avionima, oni su kompatibilni s drugim avionima alijanse. Ispunjavaju veliku skalu zadataka, od zaštite vazdušnog prostora do zadataka vatrene podrške kopnenoj vojsci. No, kod nas su oni prvenstveno u ulozi čuvanja vazdušnog prostora i to je i zadatak 211. eskadrile iz 21. baze taktičke avijacije, koja obezbeđuje vazdušni prostor u okviru integrisanog sistema NATO-a. Ispunjavamo sve standarde NATO-a.

Vojna saradnja Češke i Srbije?

Odnosi sa Srbijom već dugo spadaju u prioritete naše spoljne politike na zapadnom Balkanu. Podržavamo stabilizaciju i integraciju Srbije u evropske i evroatlantske integracije i prenosimo Beogradu svoja iskustva. Vojna saradnja je dobra, Češka ima funkciju kontakt-ambasade NATO-a u Beogradu, naš general je rukovodilac vojne kancelarije za vezu između NATO-a i Vojske Srbije. Ove godine je pet srpskih oficira učestvovalo na kursu posmatrača UN u Viškovu, a u oktobru smo imali i prvu posetu studenata srpske Vojne akademije Češkoj Republici. (Miroslav Lazanski)