POUKA BARACKA OBAME

Tokom vikenda koji je iza nas  kao očekivanu čitao sam vest da je predsednik Obama podržao izgradnju džamije u New York-u!

Istvoremeno, čitanje te vesti izazivalo je i zadovoljstvo i razočarenje koje, odmah budi rečeno, mislim razočarenje, nema veze sa Amerikom i njenim Predsednikom već sa svakolikim životom,  a pogotovo političkim iskustvom na brdovitom Balkanu .

Ali, 'ajdmo redom.

Očekivati je da Predsednik SAD i svoj stav  o izrgadnji dzamije u New Yorku zasniva na doslednom poštovanju  svih sloboda koje garantuje Ustav njegove zemlje i koji ga obavezuje da u svakoj prilici vodi računa o ljudskim, individualnim pravima i slobodama. Još više, čini se važnim saznanje  da se celokupni set garancija sloboda  niti može, niti sme, ( naši bi rekili nikada),   umačiti  na ''krnjeslavski''  način - tj. i u ovom slučaju, da zbog tragedije i rušenja WTC-a u New Yorku Muslimani tamo nemaju pravo da  (iz)grade svoju bogomolju.

E sad, to može biti zgodno mesto za početak Obamine pouke, posebno  za homo balkanicuse  svih fela, a posebno one i ovde  koji bi da se  bave politikom.

Pouka bi mogla započeti saznanjem kako je Obama svoju podrsku gradnji njujorške džamije dao uprkos natpolovičnoj većini Njujorčana koji se protive njenoj izgradnji, a pogotovo  nasuprot tvrdnji CNNa da se toj izgradnji protivi čak 70 procenata Amerikanaca!

E,  to se, pogotovo ovde,  ima smatrati kao nevidjena hrabrost, odgovornost i poštenje koje se od nekog ko je predsednik, kao Obama i mora očekivati.

Naime političar Obama, kao Predsednik SAD pogotovo, i koji uz to pripada Demokratama,   u praksi pokazuje važnost  da se ne sme uvek ići niz dlaku zdravorazmuskog javnog mnenja, posebno onog zadojenog višegodišnjim govorom mržnje; čemu se posle  ''911'' Amerika u doba Busha Drugog evidentno nije dovoljno opirala. 

Medjutim i eto još jednog od razloga raočaranosti, već narečenog vikenda javili su se analitičari koji su, i inače obnevideli i zaslepljeni od ''srboumlja''  a u ovom slučaju i ''zeleni'' od mržnje i jeda,   razloge za stav Predsednika SAD našli - u njegovom imenu i prezimenu,  u rodoslovlju. Mada je sve upravo obrnuto: Naime, bez takvog Obaminog stava tj. bez uvažavanja gore pomenutog celokupnog seta sloboda ne bi bilo ni moći ni uspona Amerike kakvu znamo i kakvu je cenimo i vidimo u globalu, uprkos povremenih i na sreću kratkotrajnih oscilacija.   

Čitaoci  ''nadalje''  i sami mogu naslutiti šta se sve i šta još pišući o razočarenju glede implementacije Barakove pouke i primera za političare na brdovitom Balkanu  može napisati u nastavku.

Npr. o dozvoli za islamsku bogomolju u Beogradu - dozvoli za njenu izgradnju, milim,  a ne paljenje.

Ili, naprimer, o pitanju  kolika je  hrabrost našijenaca da ne povladjuju zaglupljenoj ili zatrovanoj većini i kod onih političara za koje ste, onomad, glasali.

Pitanje o doživljaju  njihove iskrenosti  da  ne  (s)pominjem.

Ovdašnju sposobnost  javnosti i medjia da prepoznaju retke pokušaje hrabrosti političara i njihovog suprotstavljanja gomili, takodje.