POHVALA  ZA SRPSKOG VOJNOG MINISTRA

Ipak i u današnjoj Srbiji ima političara na vlasti koji su hrabri a koji ozbiljno i kritički, a ne dogmatski  ili samo pragmatično promišljaju društvenu stvarnost  i o tome  govore iskreno i javno, koji, dakle,  ne čine i ne govore samo ono što misle da im donosi popularnost kod naroda i što će ih održati na vlasti! Ima onih koji misle da je dužnost političara, pogotovo u Srbiji,  drukčija i teža, ali što  iziskuje i čast i petlju!

Već iz ovog i ovakvog uvoda jasno je da u ovom  postu ne može biti hvale za  trenutno najpopularnije političare iz vladajuće koalicije, pa ni Ivicu Dačića koji  temi posta izmiče  zato što nije iz najveće i vladajuće stranke o čijem je funkcioneru u ovom postu reč.

Ovaj post, dakle, odaje javno  priznanje za iskrenost i za političku hrabrost, upravo navedenim redom, potpredsedniku Demokratske stranke i ministru odbrane Srbije Draganu Šutanovcu, a koji je  danas, u intervjuu beogradskom Pressu  izjavio  kako evropski sistem vrednosti podrazumeva  i evroatlantski sistem bezbednosti! 

Već samo ova boldovana rečenica koja je  suštinska okosnica glavnine intervjua značajna je politička činjenica koja rehabilituje i važnost i nužnost preko potrebnih daljih javnih razgovora o odnosu  Srbije prema članstvu u NATO-u, i koja istovremeno ukida samoobmanu, samozavaravanje  ili zaborav da je NATO strateški partner EU ka kojoj Srbija  stremi!

Isto tako  i nikako ne manje važno ova rečenica i intervju rehabilituju  i ime stranke kojoj Šutanovac pripada, a iz koje nam je prošle godine,  više puta i u raznim prilikama i   suprotno njenom nazivu, ponekad osiono, ponekad vlastodržački, a ponekad podaničko-poslanički,  dakle u svakom slučaju  nedemokratski,  ponavljano i poručivano kako  članstvo u NATO nije  i ne može biti tema na dnevnom redu, a sve bez navodjenja valjanih razloga zašto!

Dakle, pročitajte intervju Dragana Šutanovca ( link)  i razmislite:

a. ) zašto je politička scena Srbije i dalje mesto radnje  skaske  o carevom ruhu, tj. ko ovde sme da kaže, pop je pop, a bob bob i da bezgrešnog začeća i radosnog tugovanja ni u Srbiji biti ne može;  

b. ) zašto  naši političari tako uporno previdjaju ili lažno  ili loše tumače stvarnost;

c. ) zašto u Srbiji i dalje  tako dobro uspeva populizam, koji se na kraju uvek svodi na obmanjivanje i laganje svog  naroda (ponekad i uz ruženje drugih) ;

d.) i da li smo narod koji ‘’genetski’’ dozvoljava da ima toliko političara koji  nas ‘’patrijotski’’ najčešće vode stranputicom…

Izmedju popularnosti i lagodnog ‘’obnašanja’’ ministarske funkcije  Šutanovac je kako ministru vojnom i priliči  časno odabrao drugačiji  put, da postavi pitanja koja bi drugi najradije da zaborave ili da ih po svaku cenu prećute. Za njega je to svakako teži,  možda čak i politički rizičan put, ali je za Srbiju (i DS pogotovo) i važan i  koristan.