ČLANSTVO U NATO NIJE USLOV ZA ČLANSTVO U EU

ALI JE DOBRA PREPORUKA

Svaki razgovor o Srbiji i temi evroatlantskih integracija ili NATO članstva trebalo bi i voditi i vrednovati pre svega po tome kako on utiče na tok i brzinu približavanja Srbije EU i na bezbednost i stabilnost zemlje.

U tom kontekstu podsetio bih da je Forum za bezbednost i demokratiju (FBD), samo nekoliko meseci pošto je Koalicija ZES-a  obrazovala sadašnju vladu, na desetak najvažnijih adresa uputio pismo-platformuo važnosti rasprave o bezbednosnim temama.

Bilo je to na početku rasprave i uoči donošenja strateških dokumenata o nacionalnoj bezbednosti i odbrani Srbije. Osim ministra odbrane nijedan drugi ministar,ni čelnik vladinihinstitucija, a ni tadašnji načelnik Generalštaba,za kojeg se sve doskora smatralo da je izraziti zagovornik evroatlantskog opredeljenja, nijeni potvrdio prijem tog teksta.

Dakle i tada smo naglasili važnost utvrđivanja i pitanje kvaliteta odnosa Srbije prema Evropskoj bezbednosno-odbrambenoj politici (ESDP) koja je integralni deo Zajedničke spoljnopolitičke i bezbednosne politike EU (CSFP).

Posebno smo naglasili pitanje važnosti sagledavanja spremnosti i pristajanja Srbije na komplementarnost sa konceptom Evropskog bezbednosno-odbrambenog identiteta (ESDI) koji se razvija u okviru NATO-a i predlagali da se svestrano bez ideologizovanja razmatraju viđenja i odnos Srbije kao buduće članice EU sa NATO-om, pre svega u kontekstu njegovog strateškog i drugih partnerstava sa EU.

I danas smatram da se samo tako mogla obezbediti produktivna održivost i izvodljivost usvojenih strateških dokumenata za bezbednost i odbranu Srbije, kao i da se samo tako može izbeći pristup tzv. bezbednosnom aspektu koji negativno utiče na tok i brzinu evropske integracije Srbije.

Da bismo proširili aspekte informisanosti o ,,NATO-temi” prošle godine smo objavili i ,,Priručnik za NATO”, i kao knjigu i u elektronskom obliku na našim internet-stranicama. Skoro godinu dana s nesmanjenim intenzitetom upravo to elektronsko izdanje je najpreuzimanije štivo sa sajta. Zanimljivo je da se posebno preuzimaju oni delovi knjige koji govore o praktičnim aspektima NATO-članstva – naprimer o energetskoj bezbednosti, vazdušnom saobraćaju ili o privrednoj i naučnoj saradnji i mogućnostima stručnog usavršavanja.

Danas se,nažalost,obistinjuje strahovanje da bi nedovoljna zainteresovanost vladinih institucija za ,,NATO tematiku”mogla da otvori prostor za nastup zagovornika ideoloških nasleđa i opterećenja iz naše loše prošlosti, da se inicijativa prepusti ljudima osvedočenih sposobnosti da Srbiju i njene građane ubeđuju, pa i zalude, kako su osećanja i inat prave srpske osobine, umesto racionalnosti i pragmatičnosti.

Zato FBD zastupa stanovište kako Srbija na putu ka EU danas iziskuje drugačiji pristup i atmosferu koji bi trebalo da prethode svakoj ozbiljnoj raspravi, pa i o evroatlantskoj integraciji i članstvu u NATO, a pogotovo referendumu – osim ako njegov ishod, što u Srbiji ne bi bilo prvi put, nije određen ili zadat unapred.

Zato i naglašavamo odgovornost vlasti, a posebno koalicije ZES-a,za opasnost da dospemo u situaciju da ono što ne uđe navrata ulazi kroz prozor i u kojoj se zdravo za gotovo priznaju i opredeljenja za Srbiju u EU i od ljudi koji računaju da će Srbija biti večiti kandidat za kandidata za Evropsku uniju.

Na kraju, članstvo u NATO nije uslov za članstvo u EU, ali je vrlo dobra preporuka. A uslučaju Srbije i u Srbiji kakva je danas, kao i u slučaju Hrvatske, opredeljenost za NATO predstavlja i neku vrstu dodatne garancije neprevrtljivosti u pogledu političkog i ideološkog opredeljenja za vrednosti na kojima počiva EU. O Sanaderu mogu danas da pišu šta hoće, ali on je tu garanciju Hrvatskoj obezbedio. Isto tako i ne manje važno, u slučaju nešto dužeg čekanja na članstvo u EU, takva garancija može, kao za Tursku naprimer, da bude još značajnija u pogledu stabilnosti i sigurnosti do koje je stalo kapitalu i investitorima.

(Tekst napisan za anketu Politike u rubrici Šta da se radi, a pod naslovom   Šta Srbija dobija/gubi (ne)ulaskom u NATO, objavljen u broju od 5. februara 2010.)