 |
 |
|
ALZHEIMEROVSKA SRBIJA
Srbija boluje od Alzheimerove bolesti! To je najbolje i najprikladnije objašnjenje za sadašnju državu Srbiju kao i za najnoviju b(r)uku oko državnih duvanskih (de)stimulacija, a koja bi mogla bi da postane i najveća kriza ne samo njene aktuelne vlade već i tužna metafora bauljanja celokupne postpetooktobarske Srbije! Nisam, dakako, siguran koliko je ove opasnosti svesna još moćna Koalicija za Evropsku Srbiju! Niti oni koji su omogućili nastajanje sadasnje Vlade tj. Socijalisticka partija Srbije; mada su, ruku na srce, baš espeesovci, osećanje nekakvog kajanja pokazali brzo - kroz nesuvisla ili licemerna (o)pravdanja duvanskog kontra-amandmana, u rasponu od beozbraznog i beskrupuloznog pozivanja na ‘’nedovoljnu koordinaciju unutar Vlade’’, još prizemnijeg i gotovo neučtivog palanačkog izgovora da su time štititili interese najsiromašnijih, do neupitne i ponižavajuće spremnosti začuđenog vodje da novim glasanjem njegovi ponište ono što su prethodno izglasali. Afera, koja je u javnosti već nazvana Es-pe-e(s)-coni u osnovi je (dugoročno) obrukala celu državu!
Nisam, naime, siguran da bi, gospodin Dačić svojim partijašima dozvolio da glasaju za amandman koji poništava obaveze države kojoj je aktuelni ministar; a koje su preuzete ranije i dugoročno, usprkos svih mogućih pa i tzv. niskih partijskih interesa, za koje tvrde da ih nije bilo. Nažalost, još sam manje ubeđen da u sadašnjoj vladi znaju SVE državne obaveze koje su preuzele prethodne vlade Srbije, makar od 5. oktobra 2000.! Osećanja lične sramote pojedinih ministara zbog posledica takve situacije su nikakvo opravdanje! Dakle, konačno je obnarodovana istina kako je u Srbiji posle 5. oktobra 2000. primopredaja vlasti haotična! Ta haotičnost ima najviše veze sa o OPŠTOM NEKULTUROM SRBIJE a otežava je sprega sa pratećom okupacijom građana od strane partija, koje navodno njima brinu. Naime, još od primopredaje prve poslepetooktobarske vlasti u Srbiji su na delu, nikad demantovane, priče i radnje kako nove vlade u ministarstvima nailaze samo na prazne fioke, ormare, i obespamećene kompjutere, te da odlazeći funkcioneri vlasti u danima demisije odnose brda dokumentacije koja nije samo njihova već pre svega - državna! Kradja takve dokumentacije u Srbiji se još uvek ne sankcioniše, mada u osnovi ugrožava interese države. Administrativna kultura ‘’Srbije opredeljene za Evropu’’ još uvek je u ‘’ turskom dobu’’ - čemu još malo, mada u permanentnoj deklinaciji u odnosu na austrougraski administrativni bonton, izmiče Vojvodina. Dakle: Srbija u kojoj protagonisti aktuelne državne vlasti ne znaju šta su obaveze države kojom vladaju ne samo da ne može biti garant budućih investicija u ovim teškim vremenima već, nažalost, i pre svega nije garant ni bilo kakve bezbednosti i izvesnosti bilo kog pojedinačnog života, bilo kog građanina koji je odabrao i(li) istrajava da u Srbiji (još uvek) živi!
|
