SRPSKA OPOZICIJA NA OPASNOM PUTU

Stranke koje nisu uspele da oforme vladu posle majskih izbora u Srbiji iz dana u dan pokazuju da im je do parlamentarnog života u Srbiji, mira i prosperiteta države koju su hteli da vode stalo koliko i do lanjskog snega.

Umesto da prihvate ishod izbora i formiranje vlade, pretresu sami sebe i potraže unutarpartijske razloge sopstvenog neuspeha, bira se obrnuti put, put rastresanja Srbije.

Zato svu svoju preostalu energiju i usmeravaju na opstrukciju parlamenta i podsticanje i raspirivanje atmosfere netrpeljivosti koja najčešće vodi izazivanju  incidnetnih situacija,  kad god i gde god se za to ukaže prilika.

Prekid rada parlamenta, uz gomilu uvredljivih reči  koje su u osnovi uperene protiv svih gradjana Srbije koji za njih nisu glasali, a koji Srbiju već skupo košta i neredi na ulicama glavnog grada pre svega pokazuju da kreatori ovakve opozicione strategije svoju neposrednu budućnost i mogućnost političkog opstanka vide i traže pre svega u izvaninstitucionalnom delovanju.

Ovakvo političko ponašanje vodi ka zaključku kako oni  smatraju da bi njima u sadašnjim prilikama bilo bolje i da bi imali više šansi za ponovni dolazak na vlast samo ukoliko stanje u Srbiji bude gore.

Takvu političku percepciju i strategiju nužno prate širenje kleveta, mržnje i kletvi.    

Što je više straha, kleveta i laži - politički diskurs njima je sve draži!

Svi protekli dani posle majskih izbora u Srbiji, naime,  pre svega samo pokazju da su sami gubtnici veoma svesni svog ubrzanog udaljavanja od uticaja i vlasti i  od institucionalnih prilika i mogućnosti da Srbiju guraju u pravcu za koji gradjani nisu glasali i koji je suprotan raspoloženju ogromne većine naroda.

Zato, pogotovo,  svaki boljitak za Srbiju kome bi doprinela novoformirana vlada oni vide kao svoj dalji sunovrat.  

I zato i ne biraju i ne pitaju za cenu sopstvenog opstanka.

Kao što nekadašnji komunisti nisu pitali za cenu sopstvenog opstanka u suočavanju sa baukom demokratije i višepartizma, sadašnja opozicija i njeni inostrani mentori ne pitaju za cenu pred baukom Srbije u EU.

Neočekivano hapšenje Radovana Karažića samo je ubrzalo ovaj trend. Ali bi se on  razvijao i radikalizovao i da do tog hapšenja nije došlo.

Srpska opozicija je na sve tanjoj liniji koja je deli od situacije u kojoj (više) ne bi  birala sredstva da svoju zemlju zaustavi na putu ka EU.