NAROD NE SLUTI NA DOBRO

Odsustvo bilo kakve informacije o Savetu za nacionalnu bezbednost  i muk iz zgrade Predsednika  Srbije koji je sednicu sazvao, u ovako dramatičnoj situaciji u državi, ne posle 17. februara u Prištini, već posle manifestacija rušilačke snage 17. i  21. februara u Beogradu i odnosa vlasti prema njoj  –  ne sluti na dobro.

O  tome, s druge strane,  ovog nedeljnog jutra već govore i domaćice na beogradskim pijacama.  

Obični ljudi,  pritom , mnogo su jasniji nego bivši ministar spoljnih poslova Svilanović koji je sinoć  govorio ‘’o potencijalnim opasnostima sukobljavanja partijskih milicija u Srbiji’’.

Obični ljudi to nazivaju,  bratoubilački ili gradjanski rat.

Zato oni kažu da je najvažnije da se ne pobijemo medju sobom, a strahuju da su ti dogadjaji možda na pomolu.  

Oni strahuju da za njihovu državu i  za njih, tamo gde bi trebalo,  ne postoji izlazna strategija iz ovog stanja koja se narodu neće obiti o glavu.

Obični ljudi sve glasnije govore da  ni oni  ni  njihova zemlja nisu dužni da  budu sredstvo u prepucavanjima velikih, ma kakve se uvertire za to svirale.

Oni su ljuti kad  govore o Americi, ali sve više i češće gundjaju  i kad govore o Rusiji….Za razliku od aktuelnih političara, počinju da se prisećaju svojih loših iskustava i sa njom;  od toga da su Rusi nekad podržali Veliku Bugarsku a ne Srbiju, pa do I.B-ea… Neki od njih kažu da  pre neko veče ruska državna televizija nije pucala  na Djindjicha već na Tita i 1948.  I strahuju od moguće osvete sa kamatom zbog  vremena koje je usledilo posle 48.  

Narod bi ono što sadašnji političari  i njegova vlast nisu u stanju da ostvare  ili neće.

Oni svoj patriotski odnos prema Kosovu ne identifikuju sa podrškom vlastima i političarima koji nagoveštavju i huškaju na dalje sukobe i sa zapadnim svetom i medju sobom, a za Tadića već i na pijaci  koriste izraze poput onih  ''nesretnik'' ili ''mučenik''...