PROBLEMI POLITIČKE MOSTOGRADNJE

Jedna stranka u osnivanju ovih dana sasvim ozbiljno nagoveštava ambiciju da gradi Srbiju koja će biti most izmedju Evropske unije s jedne i Rusije, Indije, Kine itd. s druge strane.

Tragikomičan paradoks je što je sklonost  ka ovakvoj političkoj mostogradnji  primetna  čak i medju ozbiljnijim srpskim partijskim establišmentom i što je u Srbiji primetna svojevrsna evokacija medjunarodno-političke zaostavštine  Josipa Broza Tita -  o kome se u inače Srbiji, pa i medju mostograditeljima  mislilo sve najgore u duhu zagovaranja politike glogovog koca za titoizam i njegove nekadašnje vrednosti.

Ali bez obzira što više nema ni Broza, ni ondašnjeg sveta, u Srbiji  ‘’na putu ka EU’’  u toku je istovremeno zagovaranje politike neutralnosti, koja je pre svega svojevrsni  supstituent ondašnje Brozove politike nesvrstavanja  i ekvidistance naspram nekadašnjih vojnopolitičkih blokova, a pre svega dokaz ozbiljnog nesnalaženja srpske političke elite i raskoraka njenih aktuelnih kapaciteta naspram  želja naroda za boljim kvalitetom života.

Na tom mostu, koji bi Srbija da zida,  neće biti prometa.

To je most koji pogotovo nije potreban stranama kojima bi ovi srpski politički gradjevinci da ga ponude. Njihova pozicija je mnogo bolja i povoljnija u odnosu na onu koju danas ima Srbija - i u političkom i u ekonomskom smislu.

Zato je izgradnja tog mosta zaludan posao.

Spustite grede gradjevinci i tesari!

Vaš  posao  u  startu je promašena investicija.

Osiromašenoj  i ruiniranoj Srbiji to može doneti samo nove gubitke pretvarajući je i vodeći  ka (lošem) življenju  u enklavici (ili kolhozu) koji više nikom  neće biti  zanimljiv i od, kako se to nekad govorilo, geopolitičkog značaja!