KOSOVO,  EU, SRBIJA

NEKAD

Kada su Srpska pravoslavna crkva i narodne vodje  na Saboru povodom tragičnih zbivanja na Kosovu izabrali za svog naslednog kralja austrijskog cara i kada ih je Leopold prvi primio u tadašnje društvo zemalja kojima je bio imperator, neki njegovi savetnici strahovali su da bi se ta odluka u budućnosti mogla pokazati opasnom po njegov Dvor i zemlje kojima upravlja.  Dešavalo se to letnjih meseci  davne 1690. godine, nakon kojih je došlo do velike srpske seobe u Evropu…

*                  *

*

DANAS

2008. godine, šaljući svoju misiju na Kosovo  EU još neposrednije nego dosad  ulazi u složena zbivanja na Balkanu.

Ta odluka izuzetno je značajna za sam projekat EU .

Može se pitati i o neposrednim i o dugoročnim posledicama takve odluke po samu EU. Da li će EULEX  voditi njenoj daljoj afirmaciji? Da li  se EU kao već nategnuti humani projekat u istorijskim, mentalitetskim i mentalnim bespućima balkanske zbilje  izlaze neizvesnim rizicima, koji neće zavisti samo od nje već mnogo više od Balkanaca, ostalih globalnih političkih faktora u savremenom svetu, i, naravno, samih balkanskih naroda?

*                 *

           *

Aktuelne osude koje se iz Beograda ovih dana upućuju Briselu imaju sužen fokus, što je moguće razumeti, mada ne i manifestacije  sužene svesti.

Od daljeg izbora metoda reakcije zavisi da li će Srbija sebi izboriti aktivnu ulogu u političkim, ekonomskim i istorijskim  procesima koji slede ili će se iz njih izopštiti, sužavajući  sopstvene razvojne perspektive, postati dramski kontrapunkt EU, postajati  ili epizodist ili  posmatrač  procesa  ili  stopostotni ovisnik o potezima drugih.

Postoje više nego realne osnove za ozbiljne strahove u pogledu ovdašnjih kapaciteta i sposobnosti da se takvim izazovima odgovori na na način koji po narod neće biti toliko poguban kao što je to bivalo u prošlosti.