DISTANCIRANJE 

Srpski političari sve više napreduju u potcenjivanju  sopstvene javnosti,  pogotovo njenog pamćenja.

Sada oni na vlasti hoće da se distanciraju od teških reči onih u u opoziciji, izgovorenih povodom crnogorskog priznavanja Kosova, i  od lavine mržnje i pretnji  koja je iz Beograda potekla ka Podgorici, u večernjim satima 9. oktobra.

Ali, ko je ako ne vlast  postaviljao smernice beogradskih reakcija:  

- Prva je pomenula ‘’nož i udarac u ledja Srbiji’’ i razlikovanje  crnogorskih gradjana i crnogorskog režima, poričući tako njegovu demokratsku legalnost i legitimnost;  

- Članovi su Vlade Srbije prvi naglasili da je Crna Gora prvi put u svojoj istoriji izdala Srbiju, i  prvi upozorili  da će doći i do ''trajnih posledica u odnosima dva naroda'';

- Iz Vlade je poručeno da će to pogoršati bezbednost  ‘’ali ne na teritoriji Srbije’’ i da je promtno proterivanje crnogorske ambasadoke samo ‘’prva od  mera’’ iz ažuriranog  (re)akcionog plana  za slučajeve novih priznanja Kosova, te da će biti aktivirane i druge, videće se kakve;

- iz  Vlade je potekla čak i  zabrinutost o čemu će u budućnosti pevati crnogorski guslari!

Šta je onda u toj noći crnogorske odluke i noći  besa srpskih političara mogao  da govori tzv. patriotski  opozcioni  blok osim da, sa strahovanjem da mu se ‘’oduzima džebana’’ ide  dalje, više i radikalnije  od onog što su podastirali  ministri u vozbudjeniju?!

Predlozi  mera koje su isticiali koalicioni partneri i ‘’patriotska opozcija’’ ( sve do najglupljih i najžešćih, do lista nepoženjih i pretnji bezbednosti članovima crnogorske vlade ‘’na srpskoj zemlji i u srpskom vazduhu’’) samo su svojevrsna i ''logična'' javna diskusija i majdan za tiraž tabloida, u javnim nagadjanjima šta (bi) da se radi - šumom i drumom, budući da akcioni plan nije javan.

Zato posle svega i dosad, distanciranje, poput onog  juče kada su, sinhronizovano, na dve beogradske televizije (RTS + B92) voditelji  svojim pitanjima,  u duhu najbolje tradicije nekadašnje TV Bastilje iz devedesetih,  na momente s neprijatnom upornošću, nastojali da od gostiju u studiju izvuku iskaz kako pripadnici vlade nisu odgovorni za lavinu mržnje i pretnji koja je, posle 9. oktobra, iz Beograda krenula ka Podgorici, nije dovoljno. I nije dovoljno da se posle svega samo sustegnuto kaže da Srbija Crnoj Gori neće uvoditi sankcije!

Distanciranje mora biti direktno,  politički jasno i nedvosmisleno, sa osudom onog što se osuditi mora!  

Vlada u Beogradu osim toga ima mnogo teži i mnogo ozbiljniji zadatak. Pre svega da u svetlu i iskustvu onoga što se posle crnogorskog priznavanja Kosovoa desilo, delatno i kontinuirano demantuje i u praksi opovrgava strahovanja da je  evropsko opredeljenje Srbije samo krhka mimikrija,  da nije u stanju da okonča, zaustavi ili nadvlada živo pulsiranje lošeg nasledja i političkih zabluda prošlosti. Da pokaže kako Srbija Evropu i Evropsku unija ne shvata kao - švedski sto,  sa koga se uzima šta se kome svidja!

I ako ljudi u ili i oko Vlade to možda misle, to nije lak posao. I ne može se obavljati bez samokritike.

Da to neće ići tako lako potvrdjuje i izjava, po političkoj mudrosti poznate, glasnogovnice za evropsku Srbiju u srpskoj skupštini koja se da shvatiti da za upotrebu teških reči  i opasnosti koje  nose valja upozoriti – Crnu Goru!