HAMLET(I) U MRDUŠI DONJOJ

Gde smo stigli ovih dana mozda smo najočiglednije videli juče.
Posle petog oktobra 2000. u Srbiju je morao da doputuje ruski ministar inostranih poslova lično i da okupi dvojicu suprotstavljenih aktera tadašnje drame. Ni dan danas ne znamo sta su se oni tada dogovorili.
Juče je pak bilo dovoljno da u Predsedništvo dodje ovdašnji ruski ambasador. Izgleda da nije bilo potrebe ni ni da se sastane sa glavnim stanarom u toj zgradi; opet se ne zna o čemu je razgovarano, ali se do večeri izrodio dogovor tzv. državnog vrha, forme i formulacije koja se upotrebljavala napre u nekadašnjoj SiCG, ma šta to značilo.
Tu smo, dakle, gde smo. Na duplom golom, kako je to lepo rekao onaj ministar koji zasad jedini javno nosi brkove koji mu lepo pristaju, a koji i rečju i delom sve više podseća na protagonistu predstave  Hamleta u Mrdurši Donjoj! (Ko to nije doživeo, čitao ili video reč je o komediji sa temom azijatskog  političkog metoda u našim krajevima tj. duhom i vremenom staljinizma.)
Frazu duplo golo novi nosilac hamletovske dileme je doduše upotrebio u drugom povodu, ocenjujući  Politički sporazum sa EU (sa cinizmom koji priliči Mariji Antoaneti) okrenut mladjim Srbima, je l’ zašto da koriste evropske kredite za studiranje kad posla posle studija ovde biti neće i šta će nekom viza i beli šengen kad  para za putovanja imati neće.
Novi hamleti iz Mrduše Donje i obnovljena maćuška Rusija nude nam sigurnije perspektive - standard-s- ponosom -  koji će biti toliko visok da ćemo svi, kao u onom vicu iz sovjetskog doba, imati avione kojima ćemo moći da odletimo do mesta u kojem će biti hleba, ulja i deterdženta...
U medjuvremenu imaćemo duplo golo, ni Kosovo ni EU, već vlast samouvezanu u kosovski čvor i 2.300.000 gradjana kojima će se  Evropa i dalje samo prividjati.