VOJSKA, SRBIJA, NATO

Sinoćna promocija knjige  Dragana Vukšića JNA I RASPAD SFR JUGOSLAVIJE, možda je mali pomak za hitne promene u menjanju ovdašnjeg rigidnog  ‘’patriotsko-nacionalnog’’ mentaliteta.

Indikativan i vredan pažnje je, medjutim, podatak da je promocija te knjige održana u Centralnom Domu Vojske Srbije!

To je još jedan dokaz  da bitni faktori u Vojsci, po svojoj političkoj otvorenosti, danas uveliko nadilaze bitne i uticajne faktore ( bolje reći likove) koji sa uspehom svakodnevno ruiniraju evroatlanske perskeptive Srbije.

Držim da je još važnije što je ovaj dogadjaj nagovestio mogućnost da se jasno manifestuje, pre svega i ako je moguće idejno, i nužno, svakovrsno distanciranje Vojske Srbije od vojski koje su joj prethodile: SiCG, VJ i JNA! Jer,  kako je to napisao u podnaslovu svoje knjige goposdin Vukšuć, JNA je  zaista bila grobar države koju je, kao, čuvala. Smatrati je otud da je  prvi zatadak Vojske Srbije da izbegne takvu sudbinu.

Indikativno je da ni Milan St. Protić, istoričar, ni general Blagoje Grahovac, inače poznati po oštrim iskazima, nisu odveć isticali te grobarske radnje i aktivnosti JNA. A možda su pred publikom  - u kojoj su osim Mihajla Mihajlova i Desimira Tošića i još nekolicine  bili i oni čuje su face odavale utisak svog antihaškog background-a ili pripadništva, i koje se još motaju oko Vojske i po inim zavičajnim klubovima i udruženjima – procenili da bi to bilo još uvek previše i za narečeno mesto i  za te likove,  pune žuči i željne svadje (da li samo svadje) a koji su na samom kraju promocije i  pokušali da je pretvore u uobičajenu ruralnu tribinu, kakvih sam se uvek užasavao.

Bazične patriotske instikte kod tih likova posebno je potakla ne knjiga, koju većina prisutnih dakako još nije ni pročitala, već tvrdnja Blagoja Grahovca da je NATO bilo naklonjen i milostiv prema Srbiji.

Ta tvrdnja može se smatrati relevantnom u kontekstu podataka koje je ovaj visoki vojni dužnosnik sinoć naveo: da je 1998. propuštena prilika da monitoring na Kosovu zajednički obavljaju   VJ i  NATO, molbe Veslija Klarka da se odredjene jedinice povuku sa Kosova jer će u suprotonom morati da nas bombarduje, ili pak podatka da je tadašnji vojni vrh visokoj delegaciji NATO, po njenom dolasku u Bgd. zabranio ulaz u svoju glavnu komandu, pri čemu je to bila uzvratna poseta posle posete delegacije VJ istom takvom komandnom mestu NATO u Italiji, a u koje su ‘’naši’’ bili pušteni.

Žalosti što general Graohvac tvrdi kako ima i još drastičnijih ilustracija od prethodnih, ali da to još uvek nije za javnost!

Šta li znaju i o čemu ćute naši nekadašnji obaveštajci, u ovom slučaju, posebice vojni,  zebnja je i pomisliti.

Uostalom i autor knjige Dragan Vukšić  i sam je dugo godina radio u, kako se to fino kaže,  ‘’političkoj upravi’’ i klasić je sa Brankom Krgom. Svojom knjigom, medjutim,Vukšić  je odužio svoj dug. Ona je svojevrsna lustracija, i trajna moralna osuda  onih  koji su doakali Jugoslaviji, onih kojima je usadjivana ljubav prema bratstvu i jedinstvu naroda nekadašnje države, a koju je sasvim suprotno i tragično  ispovrtela nacionalna i partijska podsvest simboliči oličena u Ratku Mladiću i njegovom višegodišnjem granatiranju Sarajeva i ‘’odrbani’’ Srebrenice.

Može biti za žaljenje što sam autor na kraju promocije svoje knjige nije više govorio zašto njena tema traje i danas, a što on u knjizi i doslovce piše. I šta on misli o tome što pojedinci smatraju kako bi  pripadnicima Vojske Srbije danas u srce trebalo da bude usadjivana i usadjenja ljubav prema Kosovu!

U svakom slučaju pripadnici Vojske Srbije iz ove knjiige imaju šta da nauče.

Pre svega o pogubnoj opasnosti partijske,  ideološke i svake druge zaslepnjenosti koja je opasna ne samo za profesije vojnika i oficira, kao takve, već pre svega za narod i državu.