ZABORVALJENI JUBILEJ

Leto 2006. je već sasvim na  izmaku. A time i mogućnosti da se pravodobno obeleži   jedna značajna godišnjica – četrdeset godina od tzv. Brionskog plenuma -   nekadašnje, velike, Jugoslavije.

Bivša braća i sestre,  razasuti po državicama nastalim od nekadašnje iste,  a zajedničke, o tom jubileju ćute.  Što može biti zanimljivo već kao takvo. A posebno ćuti Srbija za koju se, nažalost,  nikako ne može reći kako oskudeva u provokativnim, diskutabilnim ili opasnim političkim dilemama ( a još više  stranputicama).

Pa ipak , ova godišnjica i ovaj istorijski jubileum zavredjuju pažnju:

Najpre iz formalnog razloga - budući da se taj istorisjki dogadjaj posve različito ocenjuje u Srbiji i drugim delovima nekadašnje države.

No, još je važnije, danas, da  se taj jubilej čini atraktivnim   ponajviše zato što su dogadjaji koje objedinjava  bili   jedan od retkih, ako ne  i jedini, javni  pokušaj u nekadašnjem  ''socijalitičkom lageru''  ( u kojem je Jugoslavija, zahvaljujući Titu,    uživala svojevrsnu ''suštinsku autonomiju'' )   da se nad službom državne bezbednosti uspostavi,  kako bi se  to danas reklo, - ''civilna kontrola''.

Svi znaju kako to nije uspelo.  Mislim ni ta kontrola, a ni ''suštinska autonomija SFRJ'', (čitaj samoupravljanje i nesvrstanost).

Sam Brionski plenum, još tada, dakle, na samom početku političkih zbivanja kojima je zajedničko ime, u interpretacijama je svesno bio odvlačen od mogućnosti  suštinskog pretresa problematike funkcionisanja i metoda državne bezbednosti, pogotvo destrukcije ili dokidanja njene nekontrolisane moći. (Mora se reći: više nego uspešno).

Pa ipak, u  jednom od inicijalnih dokumenata koji je prethodio brionskom plenumu, doslovce se ukazuje na opasnosti izolovanosti DB, na pogubnost njenog izmicanja društvenoj kontroli, na zlu kob njenih  manipulacija političkim informacijama, komentarima i reagovanjima gradjana na razne dogadjaje, na korišćenje intriga kao osnova za ''političke analize'' (i odluke); na ''selektivnu disitribuciju'' rezultata takvog ''političko-obaveštajnog rada'', a koja je, često smišljeno i ciljala i proizvodila  konforntaciju centara političkog odlučivanja....

Kritikovana je tog leta 66. i   kadrovska politika DB, zato što je vodjena uvek jednosmerno, uvek tako da  DB ''proizvodi'' kontrolore drugih,  dok nju niko ništa nije ni mogao  ni smeo da pita.

(To je kao Pismo, u Ljubljani,  15. juna 1966. napisao Edi Brajnik, osoba sa zavidnim ličnim iskustvom u ''poznavanju materije'' - počev od  rukovodjenja slovenačkom sigurnosmom obaveštajnom službom tokom  NOB, pa sve do  šefovanja  OZNOM  i UDB-om  Jugoslavije itd.  Nije, dakle, da nije znao o čemu priča i šta govori.)

Dakle, tog leta  1966, od juna do spetembra, puna četiri meseca, najpre  na tzv. zatvorenim sednicama Izvršnog komiteta vladajuće partije (juni ), a od 3. jula i javno (kada su u novinama objavljeni izveštaji i odluke  IV Sednice CK SKJ tzv. Brionskog plenuma ),   sve do septembra i VI sednice CK srpskih komunista,  raspravljalo se o ''deformacijama  u radu državne bezbednosti'' ....  Smenjeno je nekoliko ljudi koji su bili na značajnim funkcijama, medju kojima i Potpredsednik Jugoslavije.  Za Tita je ta ''politička bitka'', baravno, bila dobijena.

Ali -  ''služba''  nije bila pobedjena!

Baš na takav ishod septembra 1966. upozorila je Latinka Perović. To možda objašnjava kratkotrajnost njenog potonjeg mandata na mestu  visokog  funkcionera Saveza Komunista Srbije, na  koje će  (privremeno)  dospeti.

Služba se odbranila.

Čak  oporavila. Deobom na republičke.  Dok  je Jugoslavija  kao što se zna -  propala.

''Rodjaci''-iz- nekad-jedinstvene-službe, medjutim,    i tokom najkrvavijih sukoba devedsetih  saradjivali su, pa  i trgovali. Njihov doprinos jugo-raspadu, pa i sukobima tokom 90-tih još uvek nije  istražen - uključujući i  doprinose službe vojne,  koja je, medjutim,  leta 66. prošla više nego elegantno, dok  su protagonisti u uniformama smb imali par vrlo zapaženih rola.

Do danas je o brionskom plenumu  objavljen samo arhiviski materijal ''Partije'' (a i to tek 1999. godine).  

Ostali, verovati, mnogo zaznimljiviji,  i danas čekaju na objavljivanje.

Ali i objavljeni partijski papiri, rezultati komisija koje su ispitivale deformacije nude  dovoljno atraktivnog štiva:

Leta 1966. od meritornog čoveka saznalo se kako je ''radi modernizacije, a  zbog oskudice deviza''  DB pribegavala - švercu cigareta ... (Eto, ni to, dakle,  nije izum Miloševićeva i njegovog  vremena, već – kontinuitet,  samo razvijena praksa!)

Danas bi, takodje, obzirom na to ''šta-nam-se-dogadja'' morale privući pažnju diskusije iz leta 1966.  koje su  ''povodom deformacija u radu DB-a'' govorile o - Kosmetu i dugoročnoj  torturi nad Albancima!  (U ovom kontekstu posebno je zanimljivo da  je sam plenum u  ''Srbiji-van-Kosova'' – termin da me današnji pametnjakovići ne optuže za narušavanje teritorijalnog integriteta  -  proglašen ''zelenim svetlom za albanski nacionalizam i šovinizam.

No, najzanimljivija, a najmanje istražena su , iako se (još) drže,  upozorenja iz leta 1966. koja, su iskreno i zabrinuto,  naglašavala opasnost da bi DB-jci, razdeljeni po republikama, mogli postati opasni i uticajni proizvodjači  i manipulatori   masovnim osećajima nacionalizma i šovinizma,  kako bi se to danas reklo - u regionu. I da bi im taj posao mogao izmaći kontroli.

Ali -  sve je to danas istorija!  Je l'da!?!

Službe bezbednosti na prostorima nekadašnje države, a posebno u Srbiji su se u medjuvremenu  potpuno transformisale. Najmanje se bave sopstvenim gradjanima, podmetanjima itd. Podložne su svakoj mogućoj društvenoj, skupštinskoj ili civilnoj kontroli, objavile su sve skrivene arhive, a bez ustezanja i rado, kad god se to zakonito zatraži, daju podatke o svom radu (prisluškivanju gradjana naprimer), posebno  kad im to naloži javni pravobranilac  ili  Sud.

Mi sad živimo u srećnoj zemlji.

Valjda se i zato o  jubileju ovog dogadjaja-sa-mračnom-temom,  od pre 40 godina,  na, kako se danas zovu, Brijunima i -  ćuti.