RUSKA KOSKA

"Ne možemo biti veći Srbi od samih Srba”, izjavio je uoči vikenda ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, usvojivši tako rečenicu koja je poslednjih nedelja  dospevala iz Moskve u Beograd, bilo direktno, bilo posredno.

Sada je ta rečenica ozvaničena sa visokog moskovskog mesta.

(Ostavimo po strani što, barem dosad,  ona i nije bila sasvim sasvim tačna. Jer da jeste ne bi se dovodilo u vezu ime Rusije i onih Srba koje je Haški sud OUN  optužio za ratne zločine na prostorima bivše SFRJ. Mira Marković i druge ličnosti miloševićevske ere koje se u postpetooktobarskoj Srbiji nisu osećale sasvim sigurno,  ne moraju se ni pominjati.)

Bilo kako bilo,   rečenica gospodina Lavrova već je činom usvajanja-izgovaranja  proizvedena u novi medjaš u istoriji rusko-srpskih odnosa. Njene bi dugoročne posledice, opet,  mogle biti različite, čak možda i neizvesne, a i opasne -  pogotovo ako se kontekst zgodne dosetke (koja pleni pažnju medija u kontekstu rasprava o budućnosti Kosova )  izmesti u onaj koji je ruskom ministru primereniji – njegovog uticaja na dalji tok političke polarizacije u Srbiji!

Kome, u tom slučaju,  ova rečenica više pomaže?!   

Ako naime ključni tumači, promoteri i korisnici Lavrovljeve poruke budu tzv. srpski ’’patrioti’’, ''baštinici i nastavljači slobizma'' ( koji zagovaraju nadmetanje u patriotizmu i srpstvu po svaku cenu)   Lavrov neće biti u prilici da izbegne  da bude  označen kao navijač, ali i kao odgovorni  starter lova  na veštice i  ’’izdajice srpstva’’u Srbiji u 21. veku,  lova koji ovde nije nerealno očekivati pre svega na one koji su se usudili da o Kosovu govore drugačije od ovdašnje zvanične ideologije i politike, e da bi, na kraju krajeva, na red došli  i svi oni koji su se svrstali u pravcu evroatlanske orijentacije Srbije.

Kako god se stvari budu odvijale u samoj Srbiji  za Rusiju ( u njenim aktuelnim globalnim nadmetanjima i aspiracijama ) to će ipak biti od minimalnog značaja.

Za Srbiju, medjutim,  to će nažalost biti sasvim suprotno i    od ogromne važnosti za njenu budućnost.

Srbija se , treba li podsećati, uvek loše provela kada su joj istorijske zadatke i šlagvorte davali drugi i kada je računala na njihovo prijateljstvo i ljubav.

I još: jedno dokazivanje i nadmetanje u disciplini-ko-je-veći  Rusi su ovde priredili i davne 1948 -  bez obzira što su tadašnje timove predvodili jedan Zagorac i jedan Gruzijac, i što je tada šlagvort bio u odanosti komunizmu, a ne srpstvu.

Ishod tog nadmetanja  po Srbiju je   globalno govoreći bio  dobar.

U Srbiji kakva je danas, medjutim,   nema garancija da bi ishod u predloženom nadmetanju (ili pak  nepromišljenom manifestovanju  rusofilstva),  završio povoljno,  posebno  po svakodnevni kvalitet života njenih gradjana. (18.mart 2007.)