POUKE ''JOGURT REVOLUCIJE''

Vojvodjanski političari opet izgovaraju stare šlagvorte: Njih se kao ne tiču i neće da se mešaju u kadrovska prepucavanja u Beogradu.

Svejedno im je ko bi mogao da bude premijer nove srpske vlade. Oni, kao, gledaju samo interese Vojvodine.

I ti su njihovi stavovi koliko razočaravajući toliko i zabrinjavajući.

Ravno je dve decenije kako su   slično govorili  i slično se ponašali i  vojvodjanski političari u pripremama,a  i na samoj čuvenoj  8. sednici Centralnog komiteta komunista Srbije.

Njih se ni tada nije ticalo ko će biti na čelu komunističke Srbije -  Stambolić ili Milošević.  

U odsudnom činu glasanja ’’pokrajinci’’ (i iz Vojvodine i sa Kosova)  su se uzdržali  petljanja u ’’srbijansko nadgornjavanje’’. Bilo im je svejedno. 

E pa ispostavilo da nije bilo svejedno. Ni za Vojvodjane ni za Kosovare.

Miloševićev stil i koncept vlasti i Srbije prvi su  iskusili baš  Vojvodjani i valjda neko još pamti prizore  ’’jogurt revolucije’’ pred Banovinom u Novom Sadu,  posle koje je sve bilo i jasno, ali  i kasno.

Danas, novi vojvodjanski političari prave istu grešku. ’’Nek’  se Tadich i Koštunica, DS i DSS  dogovore !’’

Kao da su koncepcije jedne i druge strane oko vlasti  i autonomije iste.

Pa,  čak iako su i jedni i drugi  ocrtavajući  svoja vidjenja vojvodjanske autonomnosti često upražnjavali slični nemušti jezik tokom  predizborne kampanje -  gotovo do završne konvecije DS na kojoj se klicalo autonomnoj Vojvodini  -  opet nije svejedno.

Zato je za pretpostaviti i za očekivati da oni koji se izdaju kao vojvodjanski političari ( uz sve pozitivno što u kulturološkom i ekonomskom smislu odrednica vojvodjanski   može da znači)  to znaju.

I zato je njihovo nepetljanje u beogradska posla,  uz sve drugo,  pre svega  neučtivo  prema sopstvenim glasačima i simpatizerima. O budućnosti Vojvodine da se i ne govori.  Osim ako ne misle da oponašaju strategijski pristup koji su pre 20 godina primenili južni pokrajinci kojima je sad njihova država, takoreći, nadomak ruke.

Držim da u Vojvodini, kanda,  to tako ne bi  moglo biti. 

Stvari su se u ovih dvadeset godina razvijale u drugim pravcima, tako da bi se upotreba  jogurta u Vojvodini  danas mogla smatrati i luksuzom i smejurijom, u odnosu na ono što bi i nju i Srbiju moglo snaći.