MIR KAO NAJVAŽNIJA SRPSKA REČ

Za trend ubrzanog pada popularnosti radikalne u Srbiji  najzaslužniji će biti – sami radikali. I to će biti neka vrsta zakasnele pravde i za njih i za Srbiju.

Gotovo u isti dan kad su objavljeni rezultati ankete o popularnosti političkih stranaka, na osnovu kojih je bilo očigledno da je radikalna stranka dobro ’’platila’’ svoje napade na Potpredsednicu srpske vlade ( što je ulilo malo nade  u pogledu analitičkih sposobnosti biračkog tela ) oglasio se i Potpredsednik radikala.

Tog istupa, na pres konferenciji i na televiziji,  najviše će se sećati sami radikali, jer će  on biti, novi i bitan impuls  daljem i još bržem urušavanju popularnosti radikalne stranke - mnogo snažniji od predloga G17 plus da se radikali zabrane, uticaja reči lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine, ili pak elegantne kulturološke osude pomenutog istupa od strane Predsednika Srbije i, u osnovi,  na pravu zasnovanog pristupa srpskog Premijera.

Sa stečenim iskustvom iz doba Slobodana Miloševića, nadati se  građani Srbije imaju sasvim solidno iskustvo da, gotovo  instiktivno, podsvesno,   prepoznaju sve ono što ugrožava njihov nedavno  i tek  krhko obnovljeni (građanski)  život u miru.

Povodeći se za prvom loptom u svom poimanju političkog nadmetanja  Potpredsednik radikala napravio je kapitalnu grešku: Pretio je Srbiji. Zato je u ovom slučaju nemoguće primeniti maksimu ’’oprosti mu Bože jer ne zna šta kaže’’.

Dok pregovori oko Kosova traju Srbija će biti mirna i stabilna, rekao je. I da je još za Srbiju, posle rešenja o Kosovu i Metohiji, ako se ono radikalima ne bude svidelo, najbitniji ’’dan posle’’. Pazite dobro – u Srbiji,  ne na Kosovu i Metohiji. U tom slučaju, čuli smo,  radikali se spremaju da krenu na ulice Srbije i  na Koštunicu i Tadića; da povedu ’’narodnu’’ borbu protiv vlasti i jednih protiv drugih.

Tako, na kraju ispada da se Srbiji obećava još jedini mogući preostali sukob koji dosad, na sreću nismo probali – građanski rat.

Slutim da bi radikali u tome imali podršku pre svega kod onih teoretičara koji već dugo smatraju da finale raspada nekadašnje SFRJ ima završiti kao srpsko-srpski sukob na teritoriji same Srbije - jer je jedino takav ’’oružani sukob’’ danas i ovde moguć  - ali se nadam da građani Srbije na nove podvale u duhu  27. marta ili odgovora na austrougarski ultimatum neće nasesti. Oni su danas svesniji od političara da je Srbija toliko izraubovana zemlja u svakom pogledu, da još samo mir može da je spase. I to je za Srbiju danas najvažnija i najsvetija reč.

I to može biti  je jedna od pouka i zrno nade u onom  što su nam  prošle nedelje pokazala najnovija istraživanja javnog mnenja i političkog rejtinga stranaka.