OČEKIVANJA POSLE BEČA

BEOGRAD, 24. JULA 2006. U Beču, na otvaranju razgovora o budućem statusu Kosova, niko od dve strane nije pobedio. 

U prednosti je samo meðunarodna zajednica -  ma kakva da je, ma kako da se dosada ponašala i ma kakve greške činila.

Predstavnici dve sučeljene strane ponašali su se upravo onako kako je to od njih očekivala njihova javnost, i ona im, uglavnom, neće mnogo ni zamerati - svako je ostao pri svom, kao što se i očekivalo.

Produktivnog dijaloga na vidiku nema.  

Niti ga  u dogledno vreme može biti.

Svaki političar, na obe strane,  koji bi pomislio da bude pragmata u razrešavanju ovih nepomirljivih suprotnosti,  bio bi označen kao izdajnik. Što se uostalom već dogaðalo.

Pa šta je onda medjunarodna zajednica htela  sa sastankom u Beču? 

Držim -  očigledni  alibi za nezgodna pitanja koja će uskoro uputiti i jednima i drugima.

S razlogom.

Ta pitanja međunarodna zajednica će postaviti jedino tzv. demokratskim opcijama obe strane. Pri tome  će voditi računa da oštrina tih neprijatnih pitanja ne doprinese radikalizaciji ekstremnih raspoloženja i da ta pitanja pre svega  budu u funkciji  (odlaganja)  onoga čemu se (tobože ) teži – konačnog rešenja.

Već se naziru dalja zbivanja:

(1.)  ako niko ne sme da bude gubitnik,

(2.)  ako  stanje ne može ostati isto kao sada, niti kao što je bilo pre sadašnjeg, i

(3.)  ako MZ hoće da očuva principe meðunarodnog prava i bude objektivna, a hoće

Onda:    sve može nalikovati  planu  koji je (baš) uoči bečkog razgovora sročen i objavljen u Briselu,  može, biti primenjena neka vrsta fenomenološke redukcije (stavljanja u zagrade svega što se ne može rešiti, objasniti i razumeti); da  i jedni i drugi nastave da žive,  a pre svega privredjuju pod patronatom MZ, odnosno EU -  što i ne mora da bude tako loše.

‘’Ćeraćemo se još’’ -  ali se od dosadašnjeg ‘’ćeranja’’ mora odmoriti,  bar toliko dugo koliko smo se dosad ‘’ćerali’’.  Moroaju se dugo odmarati i jedni i drugi ali - i medjunarodna zajednica.

FBD je to pre godinu dana nazavao moratorijumom...

Istu reč izgovorio je i predsednik Srbije Boris Tadić ovog proleća,  prilikom obraćanja SB UN, iako ne sa istom argumentacijom...

E da bi se potom, na pojam ''moratorijum'' zaboravilo.  Bar javno i bar zasad.