PRESTOLONASLEDNIK, SAVETNICI I PRISTOJNOST

Impresionira brzina sa kojom je politički savetnik NJKV Prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića,  gospodin Dragomir Acović požurio da,  istog dana kad su se  pojavile,  ’’saseče’’  ideje da bi  NJKV Prestolonaslednik Aleksandar Karađordjević  mogao da bude sledeći Premijer Vlade Srbije – pogotovo što bi, prema pisanu medija, i Srbima i Srbiji, a  i ’’ostatku sveta’’,  time bio omogućen  preko potrebni break down u suočavanju sa nama samima i našim političkim proizvodima.

Držim, zato,  kako će ovaj naš istaknuti heraldičar Srpstva ( a čiju  istaknutost - zarad potrebnog nam optimizma - nikako ne bi valjalo povezivati sa tužnom estetskom dimenzijom ovdašnje aktuelne heraldike)  sigurno  imati i prilike, a još više  obaveze, da  narednih dana temeljnije  obrazloži svoju ’’ničim traženu brzinu reagovanja’’  – posebno što bi mu na njoj mogli zameriti  poznavaoci evropskih (dvorskih)  protokola.

Držim, zato, takođe,   da  rezolutno odbijanje g-dina Acovića  da Prestolonaslednik može biti i Premijer Srbije  ide samo na njegov lični konto.

Kao lični stav takva hitrina  nema baš nikakve prednosti pred suprotnim stavovima, a  koji stižu sa  strane naše, ravnopravne(!?!) (dobronamerne i zabrinute?!) dijaspore - pre svega  s druge strane Atlanskog okeana.

Ono što se gospodinu Acoviću ( samo donekle )  može uzeti kao olakšavajuća okolnost,  pre svega,  pretpostavlja njegovo strahovanje kako podrška takvoj ideji od  strane bilo koje stranke u Srbiji ( pa i one dve koje se nazivaju demokratske) ponajpre može biti samo   diskutabilna i štetna;  počev zbog njihovog autoritarnog  karaktera ( a što je, nažalost,  osnovno,  i kobno,  obeležje i svih drugih stranaka u današnjoj Srbiji,  što je cena sadašnje civilizacijske i egzistencijalne  patnje građana Srbije, cena koja je ’’izravna’’ posledica  post-komunističke i post-titoističke  multiplikacije ’’neporecivih’’ partijskih vođa, i  cena koja je,  svakim danom, za svakog građanina Srbije,  sve skuplja).

Naredni dani pokazaće, nadam se,  više lica i imena  iza ideje Prestolonaslednik-za-Premijera. (Ukoliko   autore obeležava  i lična hrabrost.)

A možda (nam)  se jave  i ličnosti (iz dramaturškog odeljenja tajnih službi  koje su pisale   tužnu srpsku priču; posebno u detaljima oko Krune i Prestolonaslednika,   njegovih zaštitnika, prijatelja i savetnika) ,   koje su to (možda)  i danas  po zadacima istih   nalogodavaca    koji su   nekad  ’’radili’’ na sudbinama  Karađorđevića.

Bilo kako bilo:  

Kad Domovina, kako - tako, Prestolonasledniku da ono što mu je dosad dala;   

Kad  ideja “Prestolonaslednik-za-Premijera’’ osvane u tako dramatičnim vremenima u kakvim je Srbija danas (a sve još    uoči Prestolonaslednikovog rođendana !)  i  

Kad se pristajanje na tu ideju, pre svega svakom sklonom racionalnom ponašanju   može smatrati -  žrtvom,

Onda  građanska pristojnost svih onih  oko Prestolonaslednika podrazumeva, bar,  njihovu uzdržanost u javnim istupima – pogotovo  da ne govore u Prestolonaslednikovo ime.