U RALJAMA KOSOVA

Odlučne i teške reči koje se čuju povodom Ahtisarijevog Plana za Kosovo podsećaju me na Batu Živojinovića  u onom filmu Rajka Grlića, kad stalno upozorava i ponavlja sad ću da te karam...
Film se zvao U raljama života.
Naslov Grlićevog filma čini  mi se sasvim prikladan i metaforičan  kad je reč o Srbiji, njenim političarima  i  temi Kosova.
I najnovija rezolucija o Kosovu  sadrži to  karanje  kao radikalnu kritiku ali i izraz nespremnosti za suočavanje i stvarni dijalog sa svima onima  čije razmišljanje o budućnosti Kosova  seže dalje ili drugačije u odnosu na  ovdašnje istorijsko i  ideološko nasleđe.
Zato joj svet nije ni poklonio preteranu pažnju.A teško da je išta promenila i na domaćoj političkoj sceni.
Tako je sve, da se opet poslužim naslovom jednog drugog domaćeg popularnog filma,  Deja vue. Već vidjeno.

Onomad je i Milošević organizovao referendum povom Kosova. Dočim smo nedavno imali referendum oko Ustava koji je, takodje, opravdavan Kosovom.
Onomad  su bila dva razgovora u Rambujeu, a sada će biti dva razgovora u Beču. I onda i sada, dakako o Kosovu.

Da li da se plašimo analogija ili da se tešimo onim aforizmom kako je svako ponavljanje u istoriji farsa?

Ono što nismo očekivali da vidimo - videli smo: Videli smo ne samo na prvoj sednici nove srpske skupštine kako  su ostaci nekadašnjeg DOS-a opet rehabilitovali osnove Miloševićeve politike kad je reč o Kosovu  (Koja politika doduše i nije njegov izum već samo jedna stara politička filozofija i ideologija ispolirana i usijana za potrebe tranzicije za koju je Milošević znao da je neminovna). I videli smo i gledali smo još od petog okobra 2000, u  različitim epizodama,  kako gubitnici uspevaju  da ostave i nameću  i teme i diskurs koji ih je i održao i čak vratio u vrhove političke orbite.

Ono što smo očekivali da vidimo - nismo: Nije vidjen suštinski raskid sa prošlošću. Nije vidjeno istinsko i radikalno kritičko preispitivanje srpske politike prema Kosovu i Albancima,  ni u kratkoročnom ni u istorijskom smislu. Gotovo nijedna kritička reč nije izrečena o tome ni od strane onih od kojih se to možda i očekivalo. Na prste jedne ruke mogli su se izbrojati i pokušaji novih srpskih političara, nove srpske višepartijske  nomenklature da uspostavi neposredne kontakte sa svojim counterparts - ima na Kosovu.Itd.A možda i zato što to nismo videli i čitamo rezolucije kakve smo već čitali i doživljavamo  reakcije sveta kakve smo već jednom imali prilike da doživimo.

Ce est la vie u Srbiji.  Ne mogu baš da se setim da li negde postoji  film i sa takvim naslovom, ali sve ostalo je zbilja. Zabrinjavajuća,  ozbiljna i opasna.(17. februar 2007)