PLANOVI B


Ako se zanemari formalna strana, posle Badena, ma koliko se to pristalicama formalnosti ne svidja, odluka je pre svega na Briselu i EU:
Da li nagoveštavana nezavisnost Kosova vredi komplikacija koje će uslediti? I da li vredi Srbije u kojoj bi moglo doći do njenog dugoročnijeg, a možda i istorijskog rastanka sa Evropskom unijom?!

Kad je reč o Srbiji i njenoj vladajućoj političkoj eliti, pogotovo onoj u Skupštini Srbije i to ne koalicionoj, već onoj u tzv. ‘’patriotskoj bliskosti’’ (koja ima većinu i koja se ponosno i po svaku cenu saginjati neće), ovde nam posle Badena predstoji drugačija računica.

Šta bi naprimer, moglo uslediti posle već pominjanih poteza kao što je prekid odnosa sa onim zemljama koje budu priznale tzv. jednostrano proglašeno nezavisno Kosovo?
Šta bi moglo uslediti posle opetovane inicijative za sporovodjenje u praksu odluke SRJ o prisajedinjenju Rusiji i Belorusiji, donete u vreme bombardovanja, a koja nije ukinuta ni posle jasnih saznanja iz maja meseca da će biti sprovedena odmah ako njeni zagovornici dodju na vlast?!
Da li Srbija, u potpunom okruženju zemljama Evropske unije, može u 21. veku živeti po kubanskom modelu iz prethodnog veka i stopostotnom oslanjanju i vezivanju za Moskvu?
Koliko bi devizne rezerve zemlje i eventualno obećana podrška ovakvu (pre)orijentaciju moogle podržati i kako - pogotovo ako kubansko iskustvo nije obećavajuće, kao što nije ni naše iz vremena kada se tvrdilo da nam sankcije ne mogu ništa?

Tako se čini da postoji više planova B za situaciju u kojoj su kola već krenula nizbrdo.
Jedan zapadni, za koji se, po završenim razgovorima u Badenu jasno čulo posle razgovora čelnika UN i EU, Bana i Solane, i srpski, kojih, ‘’naravno’’, ima dva.
Jedan doduše nije još zvaničan, ali je više nego jasno nagovešten, i sa mentorima u Moskvi.
Drugi je nagovestio predsednik Tadić. Ali, odlučnost sa kojom on zagovara ostanak Srbije na putu ka EU gubi na svojoj ubedljivosti prisetimo li se njegovih iraza tuge i nemoći sa kojima je u skupštinskom domu bio prisustvovao raspravi i izboru predsednika srpskog parlamenta koji će posle samo tri dana otići sa te funkcije; i ako se prisetimo gotovo nepristojne posete ruskog amasadora par sati kasnije i njegove žurbe u želji da istog dana, istog jutra, još u prepodnevnim satima izabranom prvi čestita na izboru…

Samo Kosovo u ovakvom kontekstu u osnovi nije centralna tema. Kao što, nažalost, najčešće nije ni bilo….
U novom odmeravanju snaga Moskve i Vašingtona, Kosovo ima sporednu ali dobrodošlu ulogu. Kao što su i EU i Srbija na putu da budu njegova kolateralna šteta.

Šta će biti sa Evropskom unijom, naravno, manje brine u odnosu na to šta bi se moglo dogoditi u Srbiji.

Ako može biti ikakava uteha većina loših poteza već je odigrana. Od Brisela pa do Beograda. Predstoji suočavanje sa rezultatom, a ako bude sreće i – popravni, u kome bi opet morali učestvovati svi. (02.decembar 2007.)