LIČNI STAV GOSPODJE RAŠKOVIĆ IVIĆ

Gospođa Sanda Rašković Ivić  ponovo je uzburkala poltičku scenu kojoj je glavna tema budućnost Kosova i Metohije.

Uoči poslednjeg vikenda, u petak popodne,  BBC je preneo i sledeće njene reči, koje valja zapamtiti:

 "Ako se obe strane, i Srbi i Albanci, suoče sa činjenicom da je za njih nemoguće da žive zajedno, ako se i međunarodna zajednica takođe suoči sa tom činjenicom, onda bi situacija u kojoj svi dobijaju bila neka vrsta podele."

U sažetoj verziji,  opet posredstvom BBC-a,   prethodna rečenica glasi:  ako se ne nadje bolje rešenje - za Beograd bi bila prihvatljiva i podela Kosova.

I gospodja Rašković i BBC istakli su da je to njen lični stav -  dočim su  osobe plaćene da brinu ili da joj pomažu u njenim medijskim nastupima,   požurile  da  je ’’spašavaju’’ tako što je umalo posvadjaše sa jednim od svetskih medijskih bastiona,  tvrdeći kako je BBC dobro nije razumeo ili  da je BBC  jel’ da poznat po tome što  izjave vadi iz konteksta (što je tranziciona verzija nekadašnje komunističke optužbe za zlonamernosti i laži medija).

Vlada i Tim za Kosovo ćutali su ne samo tokom vikenda već sve do srede -   kada je   jedan (i jedini)   strani državljanin u pregovaračkom Timu, (pitam se zašto baš on) , javnosti poručio  kako  pomenuta izjava gospođe Rašković Ivić nije stav Vlade Srbije ili Tima-za-Kosovo, ni  ’’rezervni plan’’, dok su interne konsultacije oko toga kako i ko da reaguje, očito bile započete odmah po objavljivanju vesti BBC-a.  

Uz sve ostalo što otvara pomenuta izjava gospođe Rašković Ivić ,  držim kako za nas  poseban povod za razmišljanje predstavlja upravo njen  – lični stav – i problem političkih struktura kako na lične stavove, pogotovo funkcionera, reaguju.

Zbog ličnog stava Čeda Jovanović isključen je iz Demokratske stranke, a njen bivši potpredsednik i bivši Predsednik Vlade Srbije, sada svoj doprinos stranci ostvaruje na nivou mesne zajednice u Nišu.

Kako će reagovati još jedna stranka koja se u nazivu diči pojmom demokratije, DSS, saznaće se.

Ali,  to sa najnovijim ličnim stavom i gestom gospođe Rašković nema nikakve veze.

Njen stav  je hrabar i treba ga podržati upravo zato što je ličan, personalan -  što je jedna od najomrznutijih osobina u srbijanskim političkim partijama,  odreda neizlečivo zaraženim  kancerogenim virusom harizmatskih vodja.

Gospodja Rašković Ivić inače je, za manje od godinu dana, tako   već drugi put pokazala ličnu hrabrost, jer je već jednom otrpela kanonadu političkih osuda, pa  i uvreda, kada je, opet  prva i to ’’na terenu’’, na Kosovu i Metohiji, objasnila kako vidi ’’suštinsku autonomiju’’.  I tada to nije bio zvaničan stav Beograda, dok su  važni činioci srpske političke scene ćutali ili   se drugi,    u avionu iznad Atlantika ,žestio što  gospođa,  pre vremena ’’otvara karte’’.  

Posle se ispostavilo da je gospodja bila sto posto u pravu.

Nikakve analogije u srpskoj politici nisu pouzdane.

Ali,  u slučaju najnovijeg ličnog stava  gospodje Rašković Ivić to nije ni bitno. Bitno je da se odbrani njeno pravo da iznese i lični stav.

Srbija bi, sigurno,  izgledala sasvim drukčije da su to pravo njeni političari češće upražnjavali,  a  što nisu, jedan je od bitnih političkih razloga što smo danas tu gde se nalazimo i kakvi smo. Zavidljivi, siromašni, nepoverljivi, a često i zlonamerni itd...