OD KOGA U SRBIJI ZAVISI OTVARANJE TAJNIH DOSIJEA DB

POLITIKA, Beograd, Srbija,  02. septembra  2010.

Srbija bi uskoro mogla da dobije zakon o otvaranju tajnih dosijea službi bezbednosti. Predstavnici Bezbednosnoinformativne agencije i Ministarstva pravde izrazili su spremnost i ponudili saradnju zaštitnikugrađana Saši Jankoviću da pripremi zakonski predlog, a jedini problem, sudeći po rečima Jankovića, bi moglo da predstavlja neslaganje stručne javnosti o načinu na koji bi se dosijei otvarali. U vrhu BIA našem listu je rečeno da je ova agencija spremana da učestvuje u izradi ovakvog zakona.

Saša Janković, zaštitnik građana, kaže za naš list da je otvaranje dosijea osetljivo pitanje i da je za pisanje ovog predloga potreban konsenzus stručne javnosti.

–Ne bi bilo dobro kada bi se otvaranje dosijea u službama bezbednosti shvatilo kao pretnja, a da se stvori utisak da je to„šarena laža” – objašnjava Janković.

Kada bi javnost prepoznala napore da se već jednom reši pitanje koje već deceniju ostaje nedefinisano, Janković bi, kaže,mogao da oformi radnu grupu stručnjaka koji bi napisali predlog zakona o otvaranju dosijea službi bezbednosti, uz uvažavanje svih argumenata stručne javnosti. Tvrdi da bi funkcionalna verzija zakona mogla biti završena u roku od tri do šest meseci.

Problem kod otvaranja tajnih dosijea je uvek bio neslaganje stručne javnosti o načinu na koji bi se to uradilo. Srpski pokret obnove, stranka koja je najglasnija po ovom pitanju, smatra da bi trebalo da se otvore svi dosijei i da se objave imena svih doušnika, kako je to urađeno u Češkoj posle pada komunizma. S druge strane, stručna javnost, ali i sama tajna služba, bila je protiv objavljivanja imena doušnika, jer bi to praktično ugasilo današnju agenciju. Jednostavno, smatraju oni, ukoliko bi se otkrila imena informatora, današnja BIA bi ostala bez informacija, jer niko više ne bi pristao da otkriva podatke bez kojih je, i pored sve tehnologije, nemoguće obavljati poslove nacionalne bezbednosti.

Kako se čini, sam Janković ima dobro, moglo bi se reći, kompromisno rešenje – ovo pitanje bi trebalo da rešava nadležni sud, od slučaja do slučaja.

–Svaki građanin bi mogao da ima uvid u svoj dosije, u one podatke koje je tadašnja služba državne bezbednosti prikupila o njemu, ali ne bi mogao da vidi ko je bio informator. Ukoliko bi čovek u dosijeima video da mu je naneta velika šteta od strane informatora, na primer da je zbog nečije namerne dezinformacije ostao bez posla, onda bi mogao da se obrati nadležnom sudu sa prijavom protiv nepoznate osobe. Sud bi onda procenjivao da li će suditi informatoru i time objavio njegovo ime – objašnjava Janković.

Dodatni problem bio je, kako se stekao utisak, neslaganje BIA da se ti dosijei otvore. Međutim, u BIA je za naš list rečeno da su oni spremni da pomognu u stvaranju zakonskog predloga za rešenje ovog pitanja. Pre pet godina je BIA napravila nacrt zakona koji bi rešio ovo pitanje, ali taj zakon nikada nije došao na dnevni red vlade i Skupštine. Janković je tada, kao stručnjak zaposlen u misiji Oebsau Beogradu, pisao komentare na zakonska rešenja predložene od strane BIA.

Janković objašnjava kako se stav BIA promenio po pitanju otvaranja dosijea.

–Pre dve i po godine kada je predlagan zakon o službama bezbednosti, podneo sam dva amandmana Narodnoj skupštini. Prvi koji se ticao kontrole službi je usvojen, dok je drugi predviđao da se u roku od šest meseci od usvajanja zakona otvore tajni dosijei. Taj amandman je odbijen na sednici Odbora za odbranu i bezbednost skupštine. Posle toga sam rekao da ću da iskoristim svoju zakonsku mogućnost i da predložim usvajanje takvog zakona. U međuvremenu je usvojen Zakon o zaštiti podataka ličnosti koji je praktično bio preduslov za otvaranje dosijea, pa su predstavnici BIA tokom moje kontrolne posete ovoj agenciji bili spremni da mi pomognu. Rekli su da će rado sarađivati – objašnjava Janković. (Dušan Telesković)

* naslov FBD