SRBIJA, KOSOVO I EU: ISPRAVLJANJE POSLEDICA RĐAVE EPIZODE

BLIC, Beograd, Srbija,  02. septembra 2010.

Evropska unija i SAD zainteresovani su da se pronađe način kako da dođe do razgovora Beograd-Priština. Svi su fokusirani na to kako ih započeti, u kakvom okviru, da li posredovanom ili ne. To je ono što se priprema, a važan korak je postizanje kompromisa oko rezolucije - kaže u intervjuu za „Blic” Ivan Vejvoda, direktor Balkanskog fonda za demokratiju, nakon posete ministra spoljnih poslova Velike Britanije Vilijama Hejga.

Vejvoda smatra da je proteklih mesec dana srpske diplomatske borbe za srpsku rezoluciju u Generalnoj skupštini UN samo „rđava epizoda” i da se sada krenulo „ispravno, u dogovaranje sa EU”.

- Ko radi, taj i greši. Podnošenje rezolucije je bila očigledno brzopleta odluka. Važno je da smo premostili period koji je vodio mogućoj konfrontaciji u odnosima Srbije sa EU i SAD. Čini mi se da sad sve strane pokušavaju da izbegnu sukob i otud poseta Hejga i intenzivni razgovori sa Briselom i SAD. Sve to pokazuje da je ispravljen kurs i da se razume da pravac koji smo imali nije proizveo dobre rezultate za ovu zemlju. Važno je da se usredsredimo na bitno: kako da na razuman način i uz podršku glavnih spoljnih aktera dođemo do pregovaračkog stola i da Srbija bude deo rešenja. Nije u interesu Srbije da Kosovo ostane „zamrznut sukob” - kaže Vejvoda.

Hejg je rekao da bi se između Srbije i EU najlakše postigao dogovor ukoliko Srbija povuče rezoluciju. Zašto mi to odbijamo kad rezolucija Generalne skupštine nema veću težinu?
- On je predložio ili povlačenje ili dogovor oko sadržaja. Čini mi se da se poslednjih dana pomalja kompromis i da je došlo do razumevanja da sama rezolucija nema težinu drugih odluka, kao i da ovakva kako je podneta ne vodi ojačavanju pozicije Beograda u budućim pregovorima sa Prištinom. Naravno, pošto je učinjen ovaj korak sa rezolucijom, sad treba korigovati putanju, a za državu nije jednostavno da pokaže da menja odluke. Kako će to uraditi, da li kompromisom oko povlačenja rezolucije ili mnogo verovatnije menjanjem sadržaja u dogovoru sa EU, videćemo narednih dana. Ma kako bilo najvažnije je da dođe do dijaloga Beograda i Prištine što je pre moguće.

Kakva bi bila naša pregovaračka pozicija u predstojećim razgovorima sa Prištinom ukoliko bi rezolucija ostala nepromenjena?
- Ako ostane takva, neće biti izglasana, a niz aduta bi ispalo iz špila karata koji držimo u ruci. Pogoršali bismo našu pregovaračku poziciju. Konfrontacija sa EU bi bila pogubna. Srbija je među onim zemljama koje su na začelju procesa integracija ovog dela Evrope i mora ubrzano da nađe način kako da uhvati korak sa drugima i to u mnogo težim okolnostima s obzirom na svetsku ekonomsku krizu. Činjenica da za mesec dana proslavljamo deset godina od demokratskih promena takođe je momenat da stavimo prst na čelo i razmislimo šta nam je činiti, od čega će Srbija da živi, kako stvarati nova radna mesta, kako stvoriti mogućnosti da u 21. veku nađemo svoje dostojanstveno mesto.

Šta može biti dogovor?
- Postoji realnost na terenu kad je Kosovo u pitanju i nju treba trezveno sagledati, a ne u nekom virtuelnom svetu, virtuelnih međunarodnih odnosa. Pozicije svih aktera, i Beograda i Prištine i EU u suštini nisu toliko udaljene. Svi razumeju da treba da dođe do dijaloga jer kosovsko pitanje nije završeno. Posle Generalne skupštine mora da se sedne za sto i to je dodirna tačka koja omogućava kompromis. Nastojanje svih je da se kroz rezoluciju formuliše početak tih razgovora. Tu vidim mogućnost nalaženja zajedničkog jezika. Bolje da do početka razgovora dođemo sa glavnim akterima EU, nego u sukobu sa njima jer i ovako nam je veoma sužen manevarski prostor za preostala pitanja o Kosovu. Taj manevarski prostor je sužen još od 9. juna 1999. godine, kada je potpisan Kumanovski sporazum.

Da li u pregovorima sa Prištinom saveznici mogu da nam budu države koje su priznale Kosovo?
- Rekao bih da je naš saveznik EU kao naša buduća porodica. Ona ima podršku našeg javnog mnjenja jer ljudi zdravim razumom shvataju da je u njoj nešto malo više bezbednosti, izvesnosti i ekonomskog prosperiteta nego van nje. SAD i Evropa znaju kakav je značaj Srbije u regionu, da je po veličini i značaju najvažnija i da dok ne nađe svoje punopravno mesto u integracijama i regionalnoj saradnji, neće biti stabilnosti i mira. Zato oni zajedno nastoje da nađu formulu koja će omogućiti Srbiji da za stolom nađe dostojanstveno rešenje i „da niko ne bude gubitnik”. Svima je u interesu da se nedovršeni posao na Balkanu dovrši. Pre svega je Srbiji u interesu da reši to pitanje kako bi mogla da se posveti rešavanju nezaposlenosti i svih drugih gorućih pitanja. (T.Spaić)

UOKVIRENO

Status severa Kosova jedno od najvažnijih pitanja
 

S kojih pozicija je realno da krenu pregovori Beograda i Prištine?
- Važno je sesti za sto. Verovatno će razgovori krenuti od tehničkih pitanja, ali ona naravno nisu samo to i otvaraju druga otvorena pitanja u odnosima Beograda i Prištine. Od Srbije se ne traži priznavanje Kosova i to je veoma važno jer omogućava da dve strane spokojno sednu za sto. Najvažnija pitanja su garancije za opstanak i dobrobit Srba na Kosovu i status severa koji nije pod vlašću Prištine, ali ni Beograda. Iz onog što se može naslutiti, obe strane su spremne da razgovaraju o tome.

* naslov FBD