PROTIV OBESMIŠLJAVANJA I ISMEVANJA HAŠKOG SUDA
RSE, Prag, Češka,04. jula 2011.

Izjašnjavanje o krivici Ratka Mladića, u Srbiji nije privuklo veće interesovanje. O tome svedoči i da, za razliku od pre mesec dana, nije bilo ni praćenja prenosa iz Haga na javnim mestima. Više pažnje privukao je međutim cirkus koji je Mladić pokušao da napravi, a kakav je već viđen na suđenjima Vojsilavu Šešelju i Slobodanu Miloševiću, pa stručnjaci koji prate tu oblast strahuju da će to, u očima javnosti, ponovo zaseniti žrtve i ono zbog čega se Mladiću i sudi.

Drugo pojavljivanje optuženika za srebrenički genocid, Ratka Mladića, pred sudijama Tribunala u Hagu, kao i ostali procesi u kojima se srpskim državnim, vojnim i policijskim zvaničnicima sudi za ratne zločine, u Beogradu nije izazvalo veće interesovanje. Izostale su zvanične reakcije na ono što je u sudnici rečeno i viđeno, a slabo je bilo i interesovanje samih Beograđana.

O tome svedoči i da se Mladić ovoga puta nije, kao pre mesec dana, mogao videti na TV ekranima postavljenim u baštama kafea. Obišli smo i jedan u kome se pre mesec dana pratio prenos iz Haga. Gosti su i tamo gledali sportski program, a konobar tog kafea, kratko nam je rekao:

„Niko nam nije tražio... pustili smo taj sportski kanal, i to je to.“ 

Oni koji su kod svojih kuća ipak gledali TV prenos, mogli su videti cirkus kakav je bio zaštitni znak suđenja Slobodanu Miloševiću, Vojislavu Šešelju ili Radovanu Karadžiću. Sasvim u drugom planu ostale su tačke optužnice, koja Mladića tereti za najteže zločine.

Sve to je na predsednicu Helsinškog odbora u Srbiji, Sonju Biserko, ostavilo utisak da je Mladićevim ponašanjem nastavljena strategija odugovlačenja i skretanja pažnje sa onoga što je bitno.

„Sa onoga za šta su oni optuženi – za masovne ratne zločine, za genocid u BiH... To je, uostalom bila i politika svih ovih godina, čak i onda kada se prenosilo suđenje Slobodana Miloševića, pa donekle i Vojislava Šešelja, sve se svodilo na to da se to prikaže kao jedan cirkus, da se podriva kredibilitet Haškog tribunala, posebno svedoka i da se izdvoje oni delovi sa suđenja gde navodno Šešelj ili Slobodan Milošević, dobijaju u tim svojim duelima sa svedocima, sudijama ili tužiocem i to je ostavilo jednu sliku kao da je taj sud neprofesionalan, da nije dorastao zadatku i zapravo se taj utisak sada provlači kroz sva suđenja, pa i ovo poslednje suđenje, koje bi trebalo da bude krunsko, Ratku Mladiću, takođe dobija tu dimenziju lakrdije“, rekla je Sonja Biserko.

Brendiranje Srbije preko suočavanja s prošlošću

Sam Ratko Mladić, iako je u sudnici rekao mnogo toga, odbio je da govori o zločinima koji mu se stavljaju na teret, a nije hteo ni da sasluša tačke optužnice. To je uslovaljavao zahtevom da za njegove branioce budu imenovani beogradski advokat Miloš Šaljić i ruski pravnik Aleksandar Mezjajev.

„Gospodine Ori, vi možete da radite šta god hoćete, ali bez gospodina Šaljića i gospodina Mezjajeva, ja nemam potrebe ništa niti da primam niti da govorim, a vi radite kako god hoćete“, rekao je Mladić.

Njegov zahtev međutim nije bilo moguće ispuniti, jer je advokate, kako je objašnjeno, prekasno izabrao, te nije bilo vremena da sudsko Veće o njima odluči.

Ipak, predsedavajući sudija Alfons Ori je objasnio da je advokat Miloš Šaljić, imao pravo da prisustvuje izjašnjavanju, pa i da sedi pored sudski dodeljenog branioca Aleksandra Aleksića, ali da takav zahtev nikada nije ni podnet, a da je Šaljić napustio Hag.

Šaljić nam je međutim rekao da je mogao da prisustvuje samo kao publika, što nije želeo.

„Mogao sam da sedim u publici, a nisu mi dali ni da se pozdravim sa njim. Toliko su bili dobri prema meni da nisam mogao sa njima ni da se rukujem. Šta ću tamo kada nemam nikakve mogućnosti ni da razgovaram sa njima, niti da utičem na njega. A da budem publika... publika sam i u Beogradu“, rekao je Šaljić za RSE.

Odsustvo interesovanja javnosti za suđenje Ratku Mladiću, ne razlikuje taj proces od prethodnih haških postupaka, tokom kojih se javnost u Srbiji više bavila uvredama, ruganjima i osporavanjem legitimiteta suda od strane optuženih, nego svedočenjima žrtava i dokazima o počinjenim zlodelima.

Rezultat toga je da veliki broj građana Srbije i dalje živi sa ubeđenjima usvojenim devedesetih, što za posledicu, između ostalog, ima i sporo popravljanje međunarodnog imidža zemlje. Srpska elita bi morala na to da utiče, jer bez suočavanja s prošlošću, neće biti ni napretka, uverena je Sonja Biserko.

 „Brendiranje Srbije će pre svega ići, velikim delom preko součavanja s prošlošću i distanciranjem od Miloševićeve politike i odustajanjem od nje. Mislim da je to ono što od nas očekuju svi u regionu, svetu pa i u samoj Srbiji, zato što se bez tog distanciranja ne može zauzeti pravi stav prema onome što se sada dešava“, ocenila je Biserko.(Ognjen Zarić)

* naslov FBD