VAŽNOST FINANSIJSKE REGIONALIZACIJE SRBIJE

DNEVNIK, Novi Sad, Vojvodina,Srbija, 18. jula 2010.

Franc Šausberger, direktor Instituta evropskih regiona iz Salcburga i nekadašnji izvestilac Komiteta regiona za Zapadni Balkan, s velikom pažnjom i profesionalnom znatiželjom (is)pratio je kompleksan proces usvajanja Statuta AP Vojvodine. Za taj akt Šausberger je od početka govorio da ne sadrži ni trunku separatističkog.

– Konačan tekst predstavlja kompromis kojim je Vojvodina ponovo dobila neke svoje nadležnosti – rekao je Šausberger u intervjuu „Dnevniku”.

On ipak naglašava da bi svi napori uloženi u usvajanje Statuta mogli da ostanu uzaludni, ukoliko što pre ne otpočne proces finansijske regionalizacije zemlje.

Sedam meseci je prošlo od početka primene Statuta, međutim, i dalje se ne naziru sredstva za implementaciju kataloga vojvođanskih nadležnosti. Šta je onda Statut zapravo doneo?

– Sve nadležnosti koje je dobila Vojvodina neće značiti ništa bez adekvatnih finansijskih sredstava kojima će se te nadležnosti uspešno izvršavati. Politička regionalizacija bez finansijske regionalizacije ne znači ništa, jer bez toga ne možemo ni govoriti o regionalizmu u pravom smislu te reči. Za implementaciju nadležnosti iz Statuta neophodna je finansijska regionalizacija, jer se plašim da onih budžetskih sedam posto, na koliko je Vojvodina trenutno limitirana, neće biti dovoljno. Isto tako, u dogledno vreme biće neophodno regulisati i pitanje svojine, kako za Vojvodinu tako i za lokalne samouprave, jer bez toga teško da se može govoriti o mogućnostima njihovog uspešnog privrednog razvoja.

Politička regionalizacija u Srbiji je, sva je prilika, na dugom štapu. Dobili smo zato statističku, koja je izazvala priličnu buru u javnosti jer se ovde i na sam pomen regionalizacije poslovično seje panika od cepanja zemlje. Šta se uistinu može očekivati od statističke regionalizacije?

– Statistički regioni su ono što im samo ime govori – predstavljaju statističku jedinicu i, dakle, nemaju politički organ odlučivanja. Za Evropsku uniju statistički region je važan utoliko što olakšava planiranje i ništa više. Istinski značaj za EU, zapravo, ima samo onaj region koji ima političku moć i izabrane političke predstavnike. I samo su ti regioni prepoznatljivi u kontekstu izdvajanja novca za podršku. Za EU je, dalje, važna „dobra vlada“, jačanje demokratije i bliskosti sa građanima u rešavanju problema, a to nema nikakve veze sa statističkim regionima. Primetno je da se u nekim zemljama statističkoj regionalizaciji neosnovano daje prevelik značaj, a u nekim slučajevima koriste je čak i kao izgovor oni koji zapravo ne žele političku regionalizaciju.

Zahtevi za većom autonomijom i većim obimom nadležnosti, vidimo to i po nedavnoj odluci Ustavnog suda Španije povodom Statuta Katalonije, i dalje ne idu glatko ni u samoj EU. Svojevremeno ste izjavili da ukoliko zahtevi jednog regiona konstantno budu ignorisani, velika je verovatnoća da će oni vremenom postati radikalniji, čak i separatistički. Da li su problem zahtevi regiona, ili tvrdi stavovi centralnih vlasti?

– Načelno, stav Evropske unije da svaka regionalizacija mora da se odvija u granicama postojećeg ustava jedne zemlje. Konkretno, u slučaju Statuta Katalonije, u pitanju je interna stvar zemlje i njenih organa da odluče da li se pretenzije jednog regiona kreću u granicama ustava ili ne. Ako se ne kreću, na regionu je da se s tom odlukom pomiri ili da pokrene postupak za izmenu ustava. Međutim, ukoliko se centralne vlasti uporno oglušuju o interese i potrebe regiona, i dalje tvrdim da će to pre ili kasnije dovesti do nastojanja koja vode separatizmu. Ali, to nije slučaj sa Španijom, jer tamošnji regioni i sad imaju veoma visok stepen autonomije.

A u Belgiji?

– U Belgiji stvari stoje drugačije, tamo je pre reč o nacionalnom pitanju a ne o pitanju autonomije regija. Uzrok problema, dakle, nije u stepenu regionalne autonomije, koji je veoma visok, već u činjenici da jedna nacionalna zajednica, konkretno Flamanci, ne žele više da žive unutar zajedničke države sa Valoncima. Ali, mogu da vas umirim, Belgija se neće raspasti – to Evropska unija neće dozvoliti! (Denis Kolundžija)

UOKVIRENO 

Priznanje nije uslov, ali može pomoći

– I dalje tvrdim da priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije ne sme da bude uslov za prijem Srbije u EU, mada smatram da to može da bude od pomoći. Pri tome, ne govorim o bezuslovnom priznanju, već pod određenim uslovima, sa statusom Kosova koji je prihvatljiv za Srbiju. Mislim da je sazrelo vreme za pronalaženje nekog zajedničkog rešenja za obe strane.

* naslov FBD