KOME JE POTREBAN SLUČAJ DIKOVIĆ

POLITIKA, Beograd, Srbija,  26. januara 2012.

Saopštenje Fonda za humanitarno pravo kojim se dovodi u pitanje podobnost general-potpukovnika Ljubiše Dikovića za obavljanje funkcije načelnika Generalštaba Vojske Srbije, zbog navodnog učešća u ratnim zločinima na prostoru Kosova i Metohije i centralne Srbije prepuno je neistina i grubih falsifikata.

Samim tim sledi i pitanje kome treba jedna takva afera i ko sve u našem društvu živi od sličnih afera. Nije sporno da je na Kosovu bilo zločina i da se svaki zločin mora procesuirati, ali potpuno je neodgovorno kada se u javnost plasiraju nepotpune i paušalne ocene.

Fond za humanitarno pravo optužio je generala Dikovića da je tokom 1994. i 1995. godine, dok je bio komandant 16. graničnog bataljona, učestvovao u hapšenju muslimana koji su, bežeći iz BiH, potražili spas u Srbiji. U optužbi fonda konkretno se navodi da su 24. jula 1995. četiri takva lica predata organima MUP-a Bajina Bašta i Vojsci Republike Srpske, i da su kasnije ti ljudi ubijeni.

Optužbe ne stoje, jer je general Diković primio komandu nad tom jedinicom 1. marta 1994, a već 1. septembra iste te 1994. godine upućen je na jednogodišnje školovanje u Generalštabnu akademiju, tako da u inkriminisano vreme nije mogao da bude na mestu komandanta 16. graničnog bataljona.Po završetku Generalštabne akademije upućen je na novu dužnost.

U optužbama Fonda za humanitarno pravo protiv generala Dikovića stoji da je pod njegovom komandom u 37. motorizovanoj brigadi iz Raške, od maja 1998. godine i kasnije, više oficira službe bezbednosti, među kojima i potpukovnici Slobodan Stošić i Miodrag Đorđević, dakle da su oni obučavali i osuđenike iz zatvora u Sremskoj Mitrovici kao dobrovoljce-pripadnike VJ. General Diković je primio dužnost komandanta 37. brigade tek 3. novembra 1998, tako da u vreme koje fond spominje nije bio na toj dužnosti.

Potpukovnik Stošić je više puta disciplinski kažnjavan, zbog osnovane sumnje da je na Kosovu počinio zločine, zajedno sa pojedinim pripadnicima jedinice, 7. juna 1999. uhapšen je i zbog krivičnog dela iz člana 142.KZ SRJ ratni zločin protiv civilnog stanovništva, predat je Vojnom sudu u Nišu. Postupak njegove odgovornosti upravo je i pokrenuo general Diković. Svi raspoloživi podaci u pogledu aktivnosti potpukovnika Stošića na Kosovu predati su Centru za saradnju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom.

Fond za humanitarno pravo optužuje generala Dikovića da je 20. aprila 1999. godine, za vreme rata na Kosovu, naredio kapetanima Draganu Mitroviću i Bori Adžemoviću da „suprotno pravilima” dođu do njega motornim vozilom i da su tom prilikom izgubili živote u terorističkom napadu OVK. Tačno je jedino da je tog dana Dragan Mitrović, komandant bataljona u 37. brigadi, prisustvovao referisanju u komandi brigade u Srbici, nakon čega se vraćao u rejon svog bataljona kada je iz zasede napadnut i ubijen. To šta se podrazumeva pod formulacijom „suprotno pravilima”, a koju je upotrebio Fond ostaje nepoznato.

Fond za humanitarno pravo optužuje generala Dikovića da je učestvovao u „prisvajanju imovine Albanaca ne samo sa područja Drenice već i celog Kosova” i da je tokom 1998. naredio da se iz Belaćevca doveze jedan bager-kopač i proda civilnom licu. Tokom 1998. godine general Ljubiša Diković nije bio na teritoriji Kosova i Metohije. Fond optužuje generala Dikovića da je za sebe zadržao motorna vozila „landrover” i „mercedes”, kao i da je postao vlasnik 1000 komada krupne i sitne stoke, naravno, otete od kosovskih Albanaca.

Nije sporno da su kosovskim Albancima u vreme rata milom ili silom uzeta razna motorna vozila, pa i krupna i sitna stoka, i da sve to nije u vezi sa ratom i pravilima viteškog ponašanja, ali general Diković zaista nije uzimao niti uzeo automobile za sebe, pa još i da je postao vlasnik krupne i sitne stoke, to je neistina. Zapravo, koliko znam general Diković nema ni salon automobila, niti farmu stoke.

I na kraju ove tužne priče činjenica jeste da Međunarodni krivični tribunal u predmetu IT-05-87-T, „Tužilac protiv Milutinovića i drugih” nigde ne spominje generala Dikovića ni kao osumnjičenog, ni kao odgovornog za ratne zločine.

Ostaje da se javnost zapita: čemu sve ovo? (Miroslav Lazanski)