10 GODINA POSLE FORMIRANJA VLADE ZORANA ĐINĐIĆA

DNEVNIK, Novi Sad, Vojvodina, Srbija, 24 . januara 2011.

Formiranje prve demokratske vlade u Srbiji, koju su činile stranke okupljene u koaliciji Demokratske opozicije Srbije (DOS), došlo je nakon burnog petooktobarskog prevrata i konačnog obaranja Slobodana Miloševića sa vlasti. Vlada pod vođstvom Zorana Đinđića, polaganjem zakletve pre tačno deset godina, 25. januara, dobila je priliku da se uhvati u koštac sa brojnim problemima, nasleđenim iz prethodne decenije.

Teška korupcija, kolaps u privredi, neobuzdana i veoma krhka monetarna politika, organizovani kriminal, problem haških optuženika i Kosova, samo su neke od nevolja koje su na nož dočekale Đinđićeve reformatore. Na drugoj strani, još uvek »nerazminiran« Miloševićev sistem, ovaploćen u tajnim službama, vojsci i delu birokratije dodatno je otežavao ionako težak posao.

Đinđić je 25. januara 2001. u ekspozeu obećao korenite promene u svim strukturama društva. Između ostalog, mandatar je najavio regulisanje odnosa Srbije i Crne Gore, eliminaciju terorizma na jugu Srbije i pronalaženje načina za suživot Srbije i Kosova. Nova vlada baviće se, obećano je tada, svođenjem računa sa kriminalom i zloupotrebama iz proteklih deset godina. U strategiju je ušlo privlačenje stranih investicija, stabilizacija dinara, privatizacija posrnule privrede, konsolidacija skoro nepostojećeg bankarskog sistema.

Đinđićeva vlada je imala ambicije da se uhvati sa problemima koji su unazađivali celo društvo, a bila je sastavljena iz dva dela. Prvi su činili predstavnici stranaka DOS-a, a drugi do tada nepoznati eksperti iz različitih oblasti. Sveobuhvatne reforme, koje su obuhvatale i promene u zdravstvu, pravosuđu, zakonodavstvu, bezbednosti, nisu prošle bez ozbiljnih problema koje su pratile povremene afere. Velika očekivanja, stalno trvenje između Đinđićeve vlade i predsedničkog kabineta Vojislava Koštunice, pritisci koji su stizali sa svih strana, “mangupi u sopstvenim redovima” činili su da ta vlada bude stalno na ivici raspada, ali i da u reforme uđe sporije i uz mnogo političkih ustupaka.

Đinđić je ubijen 12. marta 2003, a njegova vlada je pod vođstvom Zorana Živkovića preživela još svega nekoliko meseci. Pritisnuta rivalima iz opozicije, ozbiljnim propustima, pre svega u oblasti privatizacije, kao i opštim nezadovoljstvom u građanstvu, raspala se iznutra. Direktan povod za raspad bila je afera sa navodnim nameštanjem tendera za prodaju cementare švajcarskom Holcimu, u čijem središtu su bili članovi Đinđićevog kabineta Zoran Janjušević i Nemanja Kolesar. Zoran Živković, bivši premijer, danas kaže da bi Vlada pala i da Đinđić nije bio ubijen. On kaže da je prva demokratska vlada, pre svega, imala sukob sa očekivanjima stanovništva. Drugi problem, kaže, bile su opozicija, poražene snage, kriminalne grupacije Miloševićevog doba itd.

U uspehe tadašnje vlade, smatra Živković, mogu se ubrojati privatizacije duvanske industrije, smederevskog Sartida koji je postao najveći izvoznik, reforma bankarskog sistema, stabilizacija monetarne politike i stvaranje ozbiljnih deviznih rezervi.

Tadašnji šef poslaničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije Čedomir Jovanović za „Dnevnik” kaže da Vlada Zorana Đinđića »«“nije bila vlada u kojoj se premijer krije iza problema, juri rejting, opravdanje traži u koalicionim partnerima, a utehu u duboko uvreženoj poštapalici svih lokalnih demagoga, od Miloševića do Koštunice, da nas ceo svet mrzi i da smo neuspešni zato što smo žrtve zavere”.

- Sve što je radila ta vlada, način na koji je Zoran Đinđić mislio, odlučivao i bio njen lider, bilo je posvećeno modernizaciji Srbije. Ali, pošto nije bio populista koji bi zbog popularnosti lagao, on je svakog dana pokušavao da kaže ljudima da promene, njihova brzina i kvalitet od njih zavise i da je nemoguće da Srbija bude zemlja srednje klase, sigurnosti, dobrih škola i bezbednih ulica ako očekujemo da će se to desiti samo od sebe, da će se Srbija promeniti a da se niko u njoj ne promeni. To je i suština poruke o “zemaljskoj umesto nebeske Srbije”, izgovorena u danu kada smo izručili Miloševića, dok je velika većina građana bila protiv tog izručenja i istovremeno za bolji život i ulazak u Evropu. Sa Miloševićem na Dedinju, Koštunicom i antihaškim lobijem na saveznom nivou, u institucijama, tzv. nacionalnim elitama i medijima, sa takvim tegovima oko nogu – Srbija je jedino mogla da se menja na način da se donose brze i iskrene odluke – kaže sagovronik “Dnevnika”.  Po njemu, Đinđićeva vlada je iza sebe ostavila ozbiljan legat.

- Rezultati su impresivni, pogotovo kada ih uporedimo sa dve Koštuničine, ali i aktuelnom vladom. Srbija i danas ima nadu i potencijale, zahvaljujući rezultatima te vlade, napravljene pre 10 godina. Danas očekujemo prihvatanje kandidature za članstvo u EU. Kada se bunimo protiv energetskog sporazuma sa Rusijom i varanja na akcizama, na to imamo pravo zato što je Zoranova vlada 2001. zavela red, ukinula šverc, počela da sprema naš energetski sektor za tržišnu utakmicu, a ne za nove monopole. Kada kažemo da Srbija može da bude zemlja srednje klase, onda se i danas oslanjamo na temelje koja je postavila ta vlada – nateraj državu da bude efikasna i odgovorna, ali nemoj od nje očekivati da ti reši svaki problem, jer je to demagogija. Misli glavom, a ne stomakom. Zoran nije imao dovoljno vremena na vlasti da bi ga ljudi shvatili u potpunosti – kaže Jovanović.

Lider SDU Žarko Korać koji je u prvoj demokratskoj vladi bio potpredsednik zadužen za zdravstvo, kulturu i socijalnu politiku, za “Dnevnik” kaže da je u vreme društvene i ekonomske propasti Srbije ta vlada bila ona koje je počela otvaranje zemlje prema svetu i postavila osnove za prave političke, društvene i ekonomske promene.

- To je bila vlada koja je imala najteži zadatak da zemlju koja je bila gurnuta u blato i potpunu izolaciju vrati na mesto koje joj pripada. Srbija je tada bila izbačena čak i iz Interpola. Čak smo i to morali da vratimo u normalne tokove. Vraćanje Srbije u neki normalan svet bio je najteži zadatak tadašnje vlade i ona ga je uspešno obavila – kaže Korać.

Najveći deo promena koje je ta vlada zahuktala, smatra on, danas je zaustavljen: ”Ne mogu reći da su naslednici na premijerskom mestu uspeli da zasutave baš sve reforme, ali najveći deo jesu. Uzrok tome je njihov kukavičluk i nesposobnost”.

Deset godina od formiranja Đinđićeve vlade, Srbija je na pragu da postane kandidat za ulazak u EU, sa veoma slabim šansama da se to dogodi u narednoj deceniji. Država se i dalje muči sa organizovanim kriminalom, monopolima raznih vrsta, posrnulom privredom, krhkom monetarnom politikom, nereformisanim tajnim službama i često neadekvatnim zakonodavstvom. Reforme koje su tada započete, i pored ovih problema, ni danas nisu zaustavljene, a ka EU i dalje stremi nadpolovična Srbija. (P. Klaić)

UOKVIRENO

Obećanja do danas nisu ispunjena

Potpredsednik tadašnje Vlade Jožef Kasa kaže da je posle 5. oktobra 2000. Đinđićeva vlada značila preokret u politici Srbije, u otvaranju prema svetu, Evropi i označila je kraj Miloševićevog režima.
- Namera je bila da se što brže priključimo evropskoj zajednici zemalja. Na žalost, ubistvom premijera, taj elan je obustavljen. Posle toga mnoge stvari su krenule nekim tokovima koje nismo želeli – tvrdi Kasa.
Prema njegovim rečima, priključenje EU bilo je planirano još tokom 2007-2008, za šta je Srbija imala realne šanse.
- Kasnije su se mnoge stvari izvitoperile. Srbija na žalost nije ni do danas ispunila ono što smo obećali posle petooktobrske revolucije za šta svi snose odgovornost – kaže Kasa.

* naslov FBD