DS: IZBORI I DOBA SLOBODANA MILOŠEVIĆA

DNEVNIK, Novi Sad, Vojvodina, Srbija, 14. januara 2011.

Najkasnije do juna Srbija bi morala da dobije izmene zakona ili novi zakon o izboru narodnih poslanika zato što tim zakonom detaljno treba da se uredi, shodno ustavnoj normi, pitanje blanko ostavki. One ne treba više da postoje i o tome postoji saglasje. Da li ćemo se tom prilikom odlučiti na to da uvedemo neke izmene u izborni sistem zavisi od političke volje, pre svega stranaka koje sede u Vladi – izjavila je u intervjuu „Dnevniku“ potpredsednica DS-a Jelena Trivan, rasvetljavajući dilemu o tome da li će u predizbornoj godini DS kao okosnica vlasti ići na izmene izbornog zakona i sistema.
Zbog čega se demokrate zalažu za većinski sistem, protiv kojeg su se oštro borile u doba Slobodana Miloševića?
– Zato što svako vreme nudi i traži različita rešenja. Nisam za to da sve što je bilo u doba Miloševića i protiv čega smo se borili, danas ne treba da postoji. Sada su neka druga vremena, mehanizmi kontrole i slično. Hoće li i zaštićene namirnice, kao što je pšenica, prestati to budu jer su bile i u doba Slobodana Miloševića ili neke banalne stvari? Reč je o sledećem: nema DS nekakav alternativni sistem koji pokušava da sprovede. Samo je predsednik Tadić rekao rečenicu o kojoj razmišljaju i govore svi građani, da im ovakav izborni sistem ne omogućava dovoljnu kontrolu i svest o tome ko su njihovi direktni predstavnici. U takvom izbornom sistemu stranke preuzimaju više nadležnosti nego što im pripada, a njegov proizvod su bile blanko ostavke, da stranka preuzima kompletnu odgovornost za kampanju i izbor kandidata, a pojedinac se mnogo ne pita. Očito je da takav sistem ne dozvoljava dovoljno kontrolnih mehanizama građanima, niti garantuje veliku neposrednost, već samo jača stranke, koje se ne trude da iznedre što bolje kandidate. Tu treba nešto promeniti i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je pre godinu dana izradilo nacrt zakona o lokalnim izborima, koji je proporcionalni sistem s elementima većinskog. Predsednik Tadić je samo pohvalio takvu ideju i motiv i otvorio prostor da se u Srbiji razmišlja o tome kako da svi podignemo kredibilitet pojedinaca koji sede u parlamentu, i samih stranaka. To je sve. Ukoliko ne postoji saglasje i interes, izborni sistem se neće ni menjati.
U vladajućoj koaliciji je i Jedinstvena Srbija, koja je izričito protiv ukidanja blanko ostavki, tvrdeći da time velike stranke hoće da omoguće sebi kupovinu nekoliko poslanika, koliko im nakon izbora nedostaje za vlast.
– To je besmislica! Nema tu velikih i malih. Svaka stranka može biti kupac, a poslanik roba, ukoliko tako razumemo politički sistem. To se ne može regulisati blanko ostavkama već boljim i kvalitetnijim odabirom kadrova, kao u svim evropskim zemljama, javnim i drugačijim odnosom prema poslanicima i strankama koje to rade, pa će i u Srbiji trgovina mandatima biti nemoguća. U drugim zemljama kada neko to uradi, a retko se dešava iako ne postoje blanko ostavke, time završava svoju političku karijeru.
Ako ne bude dovoljno glasova za to u Skupštini, pošto JS najavljuje da neće podržati takve izmene, gde ćete naći većinu?
– S obzirom na to da je JS stranka koja jasno, dnevno potvrđuje svoju političku orijentaciju da Srbija bude deo EU, pretpostavljam da na kraju neće dozvoliti sebi da bude kočnica Srbiji da dobije status kandidata za članstvo u Uniji. To je jedan od jasnih briselskih uslova.
Koliko je tačna i zaista medijski spektakularna izjava lidera SPS-a Ivice Dačića da DS sarađuje sa SNS-om?
– Zavisi od toga kako se razume reč saradnja, pošto je vrlo dobro poznato da je dolaskom predsednika Borisa Tadića na vlast počela era političke kulture u kojoj se s opozicionim strankama i liderima komunicira o svim državnim pitanjima, kao što je Kosovo. U tom smislu je bilo saradnje i razgovora o kojima su svi upoznati. Bilo je i incijativa SRS-a da bude primljen kod premijera Mirka Cvetkovića, i bili su kod njega. Ako mislite da li postoji stranačka saradnja sa SNS-om, pošto se na to cilja, svima je poznato da smo mi apsolutni politički protivnici, među kojima ne postoji nikakav zajednički imenitelj koji bi nas učinio bližim.
Postoji li dogovor demokrata i naprednjaka o stvaranju dvostranačke Srbije kroz izmene izbornog sistema, na šta upućuju izjave lidera SPS-a Ivice Dačića?
– Stvaranje dvopartijskog sistema je pitanje političke evolucije za koju su potrebni vekovi, a ne izborni sistemi. Imali smo mi različite izborne sisteme u zemlji, pa to političku scenu nije homogenizovalo. Sve da neko i ima takav interes, on se ne može tako jednostavno ostvariti, inače bi u protivnom bilo moguće realizovati i jednopartijski sistem kada bi nekom palo na pamet. Dvopartijska Srbija nije moguća, niti postoji interes za tim, ali je normalna težnja svih stranaka da budu što veće i snažnije. To žele sigurno i Dačić i njegova stranka, što je legitimno, ali ne postoje nikakve zakulisne radnje koje bi dovele do toga da, osim snagom programa i ideja, bilo ko postane snažniji nego što jeste.
SNS je danas podneo Skupštini inicijativu za promenu Ustava, da se smanji broj poslanika u Skupštini. Podržavate li tu incijativu, protiv koje su se već izjasnili neki partneri u vlasti?
– DS ne podržava inicijativu koja je originalno njegova. Predsednik Tadić je izašao s inicijativom da se smanji broj poslanika, s razlikom u odnosnu na SNS u tome što mi smatramo da ustavne reforme ne smeju da budu deo političkog marketinga, niti se na ustavni referendum može ići svakog meseca, zavisno od toga koju političku platformu podnese koja stranka. Ustavne reforme moraju da budu proizvod javne debate, izjašnjavanja stručne javnosti, i analize šta je sve to u Ustavu Srbije što treba dopuniti, poboljšati, izmeniti. Tek onda se ide s celovitim rešenjem sveobuhvatnih promena. U tom smislu, DS se zalaže za ustavne reforme, celovite, logične i promišljene, a smanjenje broj poslanika samo je njihov deo.
Protiv takve ustavne reforme, smanjenja broja poslanika, već su se izjasnili socijalisti i još neki?
– Mislim da je Srbiji to potrebno, ali razumem negodovanje onih koji to ne misle, s obzirom na to na koji je način inicijativa SNS-a sprovedena. Tu se jasno vidi da interes SNS-a nije da se promeni Ustav, dobije efikasnija uprava, već dnevnopolitička tema i kampanja cele godine na tom pitanju. Za početak se naprednjaci nisu ni potrudili da nađu argumente o tome kako su došli do broja 125, da li je to teritorija, broj stanovnika, s kojom većinom izlaze, kakva je to priča o uštedi ako šest do deset miliona evra košta ustavni referendum? Sve su to stvari koje ukazuju na to da je ova inicijativa SNS-a duboko demagoška, a ne istinska, i zato je izazvala toliko protivljenja.
Ima li nešto skriveno u odnosima demokrata i socijalista, koji su proglašeni strateškim, s obzirom na to da Dačić sve češće navodi da „šurujete“ sa SNS-om?
– Nema razloga za bojazan SPS-a da bi DS ikada u budućnosti našao partnere, ni tajne ni javne, u SNS-u. Mi smo se, čak po cenu da budemo kritikovani od sopstvenih birača, pokazali kao vrlo lojalan koalicioni partner, koji veoma poštuje interese svojih partnera i tako će biti i u budućnosti.
A odnos sa socijalistima?
– To su naši koalicioni partneri, sadašnji, budući ili, kako kaže naš međustranački sporazum, strateški. Mi smo upravo, a to je Ivica Dačić i potvrdio: u partnerstvu, ne ad hok radi stvaranja jedne vlade, nego strateški, radili smo s tom strankom u želji da je vidimo u Socijalističkoj internacionali, da na evropskoj sceni budemo partneri koliko i u Srbiji. To smo radili za budućnost Srbije i bićemo u budućnosti strateški partner sa socijalistima.(Dragan Milivojević)

UOKVIRENO 

SNS spreman na odricanje od Kosova

S najavama ustavnih promena prvi je „skočio“ DSS a onda i drugi, koji su rekli da preambula o Kosovu ne sme biti izbačena, što traže neki vaši partneri u vlasti?
– To što je DSS izašao s takvim pitanjem je dosta zanimljiv indikator, koji govori o tome da ne samo vlast nego i opozicija percipira SNS kao stranku koja je spremna na sve, pa čak i odricanje od svoje teritorije. Pravo pitanje za analizuje je zašto je, iako SNS to nije pomenuo, upravo opozicija, a ne vlast, u njima videla inicijatore ustavnih promena sa skrivenim ambicijama i skrivenim dejstvom.
Kakav je stav DS-a prema preambuli o Kosovu i Metohiji?
– Nemamo nikakvu dilemu o tome da takva kakva jeste odgovara državnom uređenju i državnoj politici koju vodimo, i nema nikakvog razloga da preambula bude razmatrana, a kamoli promenjena.

* naslov FBD