NATO I SRBIJA: SLAMKA SPASA I MANIPULACIJA OTPISANIH 

DANAS, Beograd,  Srbija, 14. januar 2010.

Činjenica da su lider DSS Vojislav Koštunica, njegov savetnik Aleksandar Nikitović i potpredsednik te stranke Slobodan Samardžić jedini aktivni političari među 200 potpisnika peticije za hitno raspisivanje referenduma o eventualnom ulasku Srbije u NATO, kojom se u isto vreme izražava snažni glas protiv pristupanja tom vojno-političkom savezu, upućuje na to da je reč o ne preterano suptilnom pokušaju manipulacije javnošću ovim navodno spontanim okupljanjem pripadnika „desne“ inteligencije oko cilja čiji je dnevno-aktuelni povod na prvi pogled nejasan.

Ukoliko na pomenutu činjenicu nadovežemo navode da je inicijator peticije Fond „Slobodan Jovanović“, nevladina organizacija iza koje stoji DSS, da je referendum o članstvu Srbije u Alijansi u vrhu liste političkih prioriteta samo toj stranci, kao i da među potpisnicima nema političara iz drugih partija koje takođe krasi anti-NATO retorika (na primer oni iz SRS), nije teško doći do zaključka da je „inicijativa 200 intelektualaca“ projekat Vojislava Koštunice i njegovih saradnika. Cilj tog projekta, na brzinu nastalog i koji će još brže biti zaboravljen, jeste da se faktička politička nemoć DSS, ali i važnije - nedostatak bilo kakve praktične i održive vizije, nadomeste usmeravanjem javne rasprave na teren gde vladajuća koalicija ne može dati jasan i jedinstven odgovor.

I to je možda i jedino tačno u celoj priči. Jer, kada ministar odbrane i potpredsednik DS Dragan Šutanovac u intervjuu beogradskom Ekonomistu kaže da će se debata o NATO otvoriti u javnosti 2010. godine, dok njegove partijske kolege tvrde da Alijansa nije tema za Srbiju, kada većina članica koalicije na vlasti zagovara ulazak u NATO, a „prinuđena“ je da poštuje skupštinsku rezoluciju o vojnoj neutralnosti, razlučuje se da aktuelizovanje ovog problema zaista nije u interesu vladajuće elite.

Ali, i tu dolazimo do još ružnijeg lica manipulacije, zar je u interesu građana referendumsko izjašnjavanje o temi prema kojoj postoji samo snažan emotivni naboj, a ne znanje o činjenicama, o plusevima i minusima, o konkretnim dobitima i troškovima. Referendum na koji DSS i 200 javnih ličnosti pozivaju imao bi unapred poznat rezultat. A tu nema ni demokratije, ni istinske odbrane javnog interesa. Bio bi to „glas naroda“ koji bi ili članstvo Srbije u Severnoatlantskoj alijansi zauvek otpisao ili bi, „kreativnim tumačenjima“ poput onih Miloševićevih, pre ili kasnije bio poništen. Referenduma o NATO može biti, ali ne sada, ne uskoro.

Bespotrebno stvaranje tenzija može jedino da odgovara onima koji na drugačiji način ne mogu da politički prežive.
 

* naslov FBD