SRBIJA I NATO: RAZROKOST U FOKUSIRANJU 

DANAS, Beograd,  Srbija, 13. januar 2010.

Članstvo Srbije u NATO je prvorazredan nacionalni i državni interes. Srbiji samo koristi članstvo u vodećem vojnom i političkom savezu savremenog sveta, u kome se sve odluke donose konsenzusom. To znači da Srbija svojim ne, svojim vetom, može da spreči svaku akciju Alijanse koja bi, po našoj proceni, bila protivna srpskim državnim i nacionalnim interesima. Biramo između ovo dvoje - da budemo za stolom koji odlučuje ili da budemo autsajder o kome se odlučuje bez njega.

Članstvo u NATO donosi političku stabilnost, rast stranih investicija i prečica je ka članstvu u EU - kaže za Danas Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove, povodom inicijative 200 javnih ličnosti da se što pre raspiše referendum o ulasku Srbije u NATO i njihovog stava da bi bilo „nerazumno i pogubno“ ukoliko bi zemlja postala članica jedinog preostalog vojnog saveza.

Vuk Drašković kaže da je protiv raspisivanja referenduma, „jer politička elita mora da zna sve što narod ne zna, jer mu nije ni kazano“, i dužna je da u ime građana preuzme odgovornost.

Drašković kaže da se mora znati da ako nam je, zbog bombardovanja 1999, NATO neprijatelj, onda nam je neprijatelj i EU.

- Kako to da hoćemo da se učlanimo u jednu navodno neprijateljsku alijansu, koja se zove EU, a nećemo da se učlanimo u tu istu neprijateljsku alijansu, kojoj je ime NATO (EU plus SAD)?“, pita lider SPO.

Nada Kolundžija, šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju, kaže da je inicijativa 200 javnih ličnosti „ničim izazvana“, jer priča o Alijansi nije ni u fokusu Vlade i vladajuće koalicije.

- Srbiju niko ne uslovljava da uđe u NATO, niti joj iko sada to nudi. Aktuelizovanje priče o Alijansi u ovom trenutku je politička manipulacija i izmišljotina DSS. U nedostatku drugih političkih tema i inicijativa, DSS veštački želi da nametne temu NATO, kako bi se održala u političkom životu - tvrdi Kolundžija za Danas i podseća da su funkcioneri te stranke Vojislav Koštunica, Slobodan Samardžić i Aleksandar Nikitović jedini aktivni političari na pomenutom spisku 200 javnih ličnosti.

Slično misli i Suzana Grubješić, šefica poslaničkog kluba G17 plus, koja kaže da je ovu peticiju zvanično pokrenuo Fond Slobodan Jovanović, iza kojeg stoji DSS, koja je bila i inicijator izjašnjavanja o vojnoj neutralnosti u Skupštini Srbije. Grubješićeva za Danas navodi da je legitimno pravo DSS da traži raspisivanje referenduma o NATO, ali da za to ne postoji konkretan povod.

- Mi u G 17 plus smatramo da je vreme za otvaranje debate o evropskim i evroatlantskim integracijama, kako bi se konačno saznalo kuda Srbija zapravo želi da ide - ističe Grubješićeva.

Dr Boško Mijatović, ekonomista i jedan od potpisnika peticije za raspisivanje referenduma, smatra da inicijativa 200 javnih ličnosti nije ishitrena. On napominje za Danas da su građani Srbije podeljeni na one koji su za i protiv NATO, ali i da su sve glasnije stranke poput LDP koje zagovaraju priključenje Srbije tom savezu.

- Različite izjave srpskih zvaničnika izazivaju zabunu u javnosti, a neke od tih izjava kose se sa skupštinskom Rezolucijom o vojnoj neutralnosti. Odluka o ulasku Srbije u NATO nikako ne sme biti prepuštena institucijama, strankama ili pojedincima, koji taj čitav posao žele da završe na brzinu, već odluka mora biti doneta na referendumu. Srbiji je dovoljno učešće u programu Partnerstvo za mir - smatra Mijatović.

Na pitanje da li je kao ekonomista izračunao kakvi bi bili finansijski efekti od ulaska u NATO, Mijatović kaže da niko u Srbiji nije pravio takvu računicu.

- Jasno je da bi Vojska Srbije za modernizaciju sopstvene vojne opreme, prilagođenje NATO standardima i njihovoj tehnologiji, morala da izdvoji više od milijardu evra. To bi podrazumevalo nove avione, tenkove, oružje - kaže Mijatović.

Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga, kaže za Danas da je informisanost građana o NATO mala, da ne znaju šta je u stvari Alijansa, kao i da ne znaju koja je razlika između tog saveza i Partnerstva za mir. Prema njegovim rečima, oko 50 odsto građana se protivi ulasku Srbije u NATO, mada veliki broj ljudi nema nikakav stav o tome.

- Stav građana je formiran na osnovu emocionalnog odnosa prema bombardovanju 1999. godine, a ne na osnovu bilo kakvog znanja o ovom vojnom savezu - naglašava Bogosavljević.

Naš sagovornik navodi i da se opredeljenost građana za neku političku opciju u Srbiji ne zasniva na njenom odnosu prema NATO.

- Manje stranke, poput LDP, mogu da dozvole sebi da problematizuju tu temu, ali velike partije ne mogu da igraju na tu kartu - ocenjuje Bogosavljević.

Đorđe Popović iz Centra za civilno-vojne odnose kaže za Danas da referendum za priključivanje NATO treba raspisati, ali tek u onom trenutku kada građani budu potpuno informisani šta donosi članstvo u toj organizaciji.

- Problem je što niko nije napravio ozbiljnu procenu koristi koju bi Srbija imala ulaskom u Alijansu, a pre toga je iluzorno bilo šta odlučivati. NATO se ne odnosi samo na probleme bezbednosti, već obuhvata i saradnju na drugim poljima, kao što su nauka ili poljoprivreda - ističe Popović.

Prema njegovim rečima, NATO bi Srbiji osim stabilnosti doneo i podelu odgovornosti za odbranu. Ali, upravo je to argument protivnika priključenja, jer bi u tom slučaju srpski vojnici bili uključeni u neke vojne akcije u kojima inače ne bi učestvovali. Đorđe Popović na ovakve argumente odgovara da se odluke u NATO donose konsenzusom i da niko ne može da natera države da učestvuju u nečemu što ne žele. ( Mirjana R. Milenković - Igor Živanović )
 

-

* naslov FBD