SRBIJA I NATO: POVRATAK NEŽELJENE TEME  

POLITIKA, Beograd,  Srbija, 12. januar 2010.

Inicijative za promenu skupštinske rezolucije o vojnoj neutralnosti Srbije nema, ali se o mogućem ulasku u NATO, sve češće govori. Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je tokom vikenda da je približavanje alijansi „prirodan tok stvari u Evropi” iako od Srbije niko ne traži da postane članica NATO-a da bi ušla u Evropsku uniju, a danas je grupa od 200 intelektualaca zatražila od Skupštine Srbije da raspiše referendum na kome bi se građani izjasnili o ulasku Srbije u NATO.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da se u Srbiji do sada nije ozbiljnije razgovaralo o ovoj temi jer većina političara nije želela javno da priča o nečemu što nije popularno među građanima.

„Političari neće da pričaju o onome što im ne donosi poene. Mnogo je elegantnije u javnost plasirati priču o patriotizmu u kafanskom stilu. To je profitabilno za pojedinca, ali loše za naciju. Postoje momenti kada treba doneti neprijatne odluke. Kada pričamo o NATO-u ne pričamo o organizaciji prema kojoj treba imati emocije, kao što je to sada slučaj, nego proračunati šta Srbija dobija, a šta gubi u slučaju priključenja”, ističe Radić.

Prema njegovim rečima problem je što se Srbija nalazi na prostoru u kome NATO ima punu kontrolu nad bezbednosnim prilikama. NATO, kako kaže, želi da i mi budemo u toj organizaciji bez obzira na to što to ne pokazuje otvoreno. „Njima je potrebno da sve balkanske zemlje budu u punopravnom članstvu NATO-a jer onda mogu da imaju punu kontrolu nad dešavanjima na Balkanu i tada nestaje potreba za prisustvom oružanih snaga drugih zemalja na ovom prostoru”.

Na pitanje zašto bi trebalo da Srbija menja svoju neutralnu poziciju, Radić odgovara da je neutralnost nametnuto rešenje određenih političkih struktura koje se ni sa kim nisu o tome konsultovale.  

I predsednik Foruma za bezbednost Ninoslav Krstić saglasan je sa Radićem da u Srbiji nikada nije bilo ozbiljne rasprave o pitanjima evroatlantskih integracija. „Političke stranke, pre svega one na vlasti, nisu spremne na raspravu. To je, u stvari, otezanje koje je dovelo do ovakvog raspoloženja građana kakvo je sada. Nisu napravili analizu šta Srbiji donose ove integracije, a šta njima gubi jer da je toga bilo i opredeljenje javnog mnjenja bilo bi unekoliko drugačije”, mišljenja je Krstić.

On ističe da je NATO napravio grešku zločinačkom agresijom i bombardovanjem Srbije, ali da se mora imati u vidu i da je za Srbiju važno da obezbedi mir u narednih 30 do 50 godina, a u tome može da uspe kao članica NATO-a.

„Zemlje članice NATO koje su proslavile 60 godina od osnivanja ove organizacije nisu nikada ratovale međusobno. Svojevremeno je bio izvestan rat između Grčke i Turske, pa je NATO zaustavio taj rat. Politički savet NATO-a je daleko moćnija politička organizacija nego što je EU jer u svom sastavu sadrži ’element’ koji se zove Amerika”, kaže Krstić.

Prema njegovom mišljenju ukoliko se Srbija ne opredeli za evroatlantske integracije biće večiti kandidat za EU. Kada ste član neke bezbednosne zajednice, kako kaže, onda i oni koji treba da otvaraju ovde firme osećaju se sigurnijim jer ste član njihove porodice.

Iz vrha vlasti više puta su demantovali da imaju nameru da Srbiju uvedu u NATO, ali opozicija želi da podstakne raspravu o ovoj temi i insistira na održavanju referenduma. Prošle godine Demokratska stranka Srbije najavljivala je da će prikupiti sto hiljada potpisa građana kako bi referendum bio održan.

U strankama vladajuće koalicije su tu ideju ocenjivali kao politički marketing jer, kako su tvrdili, nije vreme za izjašnjavanje građana o tome. Isti stav zastupaju i danas. Jelena Trivan, portparol Demokratske stranke, kaže da je inicijativa preuranjena jer članstvo u NATO podrazumeva niz preduslova i koraka.

„Srbija nije niti pozvana da pristupi NATO-u, niti oko toga postoji politički konsenzus, to je trčanje pred rudu. Mi prvo treba da iskoristimo sve mogućnosti Partnerstva za mir i da se pokažemo kao kredibilni partner pa tek onda da razgovaramo o prednostima i manama učlanjenja”, kaže Trivan dodajući da je nelogično da prvo raspisujemo referendum, a da tek onda otvaramo razgovore na ovu temu.

Slično razmišljaju i u G17 plus. Željko Ivanji, poslanik ove partije u parlamentu, kaže da pre referenduma javnost mora biti upoznata sa svim prednostima i manama članstva u NATO-u.  ( Jelena Cerovina )

UOKVIRENO

Radić: Nemamo autentičan bezbednosni koncept

„Nismo imali referendum o neutralnosti što ima ozbiljne političke posledice. Naša neutralnost ne postoji jer da bi postojala moraju da je  prihvate druge zemlje. Neutralnost nije jednostrani čin. Drugi Srbiju samo posmatraju kao zemlju koja je neodlučna. Mi nemamo autentičan bezbednosni koncept, nemamo saveznike, a nemamo ni garanciju u svojoj oružanoj sili da možemo štititi neutralnost”, smatra Radić dodajući da Srbija ni sa jednom silom na koju se oslanja nema ugovor o bezbednosnoj saradnji uključujući i Rusiju.

Grupa intelektualaca traži referendum o NATO-u

Grupa od 200 intelektualaca zatražila je danas od Skupštine Srbije da raspiše referendum o ulasku Srbije u NATO. „Nezavisno Kosovo je delo NATO-akoji je tu lažnu državu stvorio i u njoj sebi dodelio vrhovnu i neprikosnovenu vlast”, navodi se u zahtevu koji je pročitao jedan od potpisnika akademik Matija Bećković na konferenciji za novinare.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović, koja je zahtev potpisala u svoje ime, rekla je da postoji opšti nacionalni konsenzus o ulasku Srbije u NATO koji se ne vidi zbog dubine političkih podela. „Taj konsenzus ne ide u prilog članstvu Srbije u NATO-u i mi tražimo da se građanima pruži prilika da se taj konsenzus ispolji referendumom”, rekla je Ljiljana Smajlović.

Ona je podsetila da je generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmunsen rekao da je Srbiji potrebna debata o ulasku u NATO. „Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da bi o članstvu Srbije u NATO-u najbolji odgovor dali ljudi iz privrede i bezbednosti i da je pravo pitanje da li je bolje da nekretnine vrede više ili manje”, rekla je Smajlović.

Član Saveta Republičke radiodifuzne agencije Svetozar Stojanović, koji je zahtev potpisao u svoje ime, podsetio je da je izjašnjavanje građana Srbije o vojnoj neutralnosti obavljeno samo posredno kroz Skupštinu Srbije koja je usvojila deklaraciju o vojnoj neutralnosti. „Čudi me da ljudi na vlasti daju izjave koje su u suprotnosti sa skupštinskom deklaracijom”, rekao je Stojanović. Zahtev su, između ostalih, potpisali i Vojislav Koštunica, Emir Kusturica, vladika Atanasije Jeftić, Momo Kapor, Kosta Čavoški, Dragoslav Mihajlović, Vasilije Krestić, pisci Dušan Kovačević, Siniša Kovačević i Slobodan Rakitić i bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović.

Beta

-

* naslov FBD