 |
 |
|
PREISPITATI IMENOVANJE NAČELNIKA
GENERALŠTABA VOJSKE SRBIJE
Pitanja ispravnosti imenovanja generala Ljubiše Dikovića, komandanta 37. motorizovane brigade u vreme sukoba na Kosovu, na čelo Generalštaba Vojske Srbije, koji je s punim pravom pokrenuo Fond za humanitarno pravo, i histerična reakcija predstavnika Ministarstva odbrane potvrde su teze Centra za evroatlantske studije iz Beograda (CEAS) da je reforma sektora bezbednosti u Srbiji puna ozbiljnih propusta koju uveliko utiču na ostale politike u Srbiji. Zabrinjava da i pored sve više potvrda, ona nije predmet adekvatnog interesovanja ni domaće ni zapadne međunarodne zajednice, ali ni većine organizacija civilnog društva u Srbiji. Reforma sektora bezbednosti, koja podrazumeva ne samo organizacione i normativne mere već i adekvatna kadrovska rešenja je, kao i mnoge druge reforme, potpuno limitirana aktuelnom politikom odbrane teritorijalnog suvereniteta i integriteta nad Kosovom, ili državni vrh nema političke snage da reformu sprovede zbog snažnih unutrašnjih otpora istoj. Ni jedan ni drugi scenario ne doprinosi daljnoj demokratizaciji Srbije. Aktuelna vlast je očito spremna, ne samo da ignoriše odgovornost za mnoge zločine počinjene na Kosovu 98-99, već i da nastavi sa Miloševićevom politikom unapređivanja kadrova koji su učestvovali u sukobima i imaju odgovornost za toliko počinjenih zločina od strane njihovih jedinica. CEAS podseća i da je 2009. protestvovao protiv slične prakse, imenovanja generala Mladena Ćirkovića, tadašnjeg komandanta Kopnene vojske, na mesto zamenika načelnika generalštaba iz istih razloga. U zvaničnom obrazloženju tog imenovanja rečeno je da „general Ćirković važi za profesionalca sa velikim vojničkim i ratnim iskustvom, koji je tokom rata 1999. bio komandant 15. oklopne brigade te da je odlikovan Ordenom za hrabrost”. U obrazloženju se prenebregla činjenica i da je Mladen Ćirković 1999. stavljen na „crnu listu“ za zabranu ulaska u zemlje EU, a u avgustu 2000. se našao i na obnovljenoj listi EU, te da je bio pri vrhu lanca komandovanja koji nije završio u Hagu. Nažalost, po penzionisanju, general Ćirković je postao i savetnik ministra odbrane Dragana Šutanovca. CEAS sa posebnom zabrinutošću primećuje da visoki predstavnici Ministarstva odbrane u svojim nedavnim nastupima, u nedostatku validnih argumenata kojima bi demantovali navode Fonda i njihovu konstataciju da Diković ne zaslužuje da bude na mestu načelnika GŠ, civilnom društvu negiraju Ustavom Srbije i Zakonom o vojsci garantovana prava da budu deo demokratske kontrole nad sistemom bezbednosti pa i nad sistemom odbrane, iako sami tvrde da je Vojska pod demokratskom kontrolom. Umesto da se javnost pita zašto je Diković, sa takvim nasleđem uopšte postavljen na mesto načelnika GŠ, ako je iskrena namera države Srbije da kroz dijalog nađe rešenje za status Kosova, predstavnici ministarstva i njihovi novinari pitaju se zašto je Fond izneo svoje viđenje. CEAS smatra netačnim argument ministra odbrane Dragana Šutanovca da se u svim zemljama na svetu na čelo vojske dolazi na oružju, jer ima mnogo zemalja koje odavno niti su ratovale, niti čak slale svoje jedinice u međunarodne misije. Još manje je onih u stabilnim demokratijama koji su na čelo vojske došli sa teškim bremenom ratnih zločina koje su njihovi potčinjeni počinili. U međunarodnom humanitarnom pravu, inače, važi maksima da je znati i biti dužan znati upravo isto. Takođe, netačan je i argument predstavnika MO i Tužilaštva za ratne zločine da je dovoljno potvrda moralnosti i časti generala Dikovića to što protiv njega Haški tribunal nije podigao optužnicu. Ovim se ili demonstrira elementarno nepoznavanje složenosti mehanizama tranzicione pravde i odgovornosti domaćih sudova da istražuju i procesiraju ratne zločine, ili se flagrantno obmanjuje javnost. Indikativno je da skoro ni jedan mediji u Srbiji nije preneo inicijalno saopštenje FHP već samo demante na to saopštenje koji su usledili iz Ministarstva odbrane. U demantima se dosije Fonda, koji je mahom sastavljen od dokumenata iz Haškog tribunala, naziva monstruoznim, dok se niko nije osvrnuo na zločine koji su neupitno dokazani. CEAS primećuje da ni jedan relevantan mediji nije objavio i dodatna dokumenta Fonda, javno dostupna na njihovoj Internet prezentaciji, koja generala Dikovića, na osnovu njegovog ličnog potpisa na izveštaju, stavljaju na mesto događaja koje su obeležili stravični zločini nad civilima Albanske nacionalnosti u sukobima na Kosovu krajem aprila 1999. Od trenutka objavljivanja tih dokumenta predstavnici Ministarstva odbrane i većina medija potpuno su marginalizovali temu otvorenu saopštenjem Fonda. Zbog svega gore navedenog, CEAS poziva Predsednika Srbije Borisa Tadića da javno obrazloži svoje razloge za imenovanje Ljubiše Dikovića na mesto načelnika generalštaba Vojske Srbije te da razmotri mogućnost da ga sa te funkcije i smeni, imajući u vidu neupitnost većine navoda iz Dosijea Diković i propratnih dokumenta koje je nedavno objavio Fond za humanitarno pravo.
CEAS se nada da će predstavnici Zapadne međunarodne zajednice, koji od države Srbije formalno očekuju aktivan angažman u procesima uspostavljanja tranzicione pravde i poboljšanja regionalne saradnje, obratiti adekvatnu pažnju na ovaj slučaj i o njemu izneti svoj jasan stav. U suprotnom, biće to nažalost još jedna potvrda da njihovi kratkoročni interesi, koje neretko artikuliušu podrškom problematičnim personalnim rešenjima, prevladavaju dugoročne interese demokratizacije Srbije. (Integralni tekst saopštenja ove NVO )
* naslov FBD
|