SRBIJA I SRBI VAN SRBIJE

PEŠČANIK, internet portal, Beograd, Srbija, 10. februara 2011.

Verovalo se da će ova ekonomska kriza, težak život građana i totalni haos i bezidejnost koji vladaju u državi, odvući pažnju od isušenih ideja o svesprstvu. To se nije dogodilo, jer za to uvek ima nadležnih. Svesrpstvo se danas obuklo u priču o Srbiji kao matičnoj državi svih Srba u regionu, kako to sadašnji zakon o dijaspori naziva, pokušavajući smireno, u skladu sa politikom „mirnih i diplomatskih sredstava“ da preimenuje Miloševićeve ambicije o ujedinjenju svih Srba u jednu državu. Crkva i dalje ne krije da su Miloševićeve ideje i njene „zavetne misli“ jednako žive i zdrave kao nekad. Samo su se državne „misli“ prikrile i skromnije odenule, donošenjem nacionalističkog zakona o dijaspori, po kome se uvodi Savet svih Srba u regionu i kome predsedava niko drugi do sam predsednik Tadić. Upravo je ovih dana održan Savet svih Srba iz regiona u kabinetu, kod predsednika.

No, okupljanje Saveta svih Srba iz regiona kod Tadića nije slučajno održano baš u ovo vreme, jer je krajnje vreme bilo da se u akciju krene. Ideja je da se Srbi pripreme za popise stanovništva koji će se u aprilu dogoditi u susednim državama. Taj događaj je za vrh naše vlasti naročito važan u Crnoj Gori. Tamo crkveni i državni vrh Srbije već uveliko vodi kampanju da se što veći broj građana u Crnoj Gori izjasni kao Srbi, s nadom da će tako nestati i ta „veštačka“ država bez nacije, koju je, navodno, izmislio Milovan Đilas da napakosti Srbima. Ako se neko pita šta će u budžetu Srbije 57 milijardi dinara za specijalne namene (prošle godine je potrošeno nešto manje, oko 42 milijarde), a da nikome nije jasno šta se pod time podrazumeva, eto, sada znamo: te pare troše se i na političko-crkvenu kampanju pred popis stanovništva u Crnoj Gori. Srbija plaća kako će da se upisuju Crnogorci, ne bi li tamo srpstvo oživelo.

I sasvim konkretno. Kampanju u samoj Podgorici vodi Mlađen Đorđević, važan čovek iz kabineta predsednika Tadića, kome se poveravaju najdelikatniji zadaci. Priča se da će deset dana pre popisa stanovništva naš predsednik skoknuti do Crne Gore da bi prisustvovao otvaranju našeg konzulata u Herceg Novom. Šta će naš šef države na otvaranju jednog konzulata, makar i znali šta je zakulisna zamisao? Gotovo da nije pristojno da predsednik jedne države ide u drugu državu zbog tako bednog povoda kao što je konzulat, a da iza toga stoji tako krupna stvar, kao što je cvetanje Srba u Crnoj Gori. Izgovor za posetu je ponižavajući, a korist od kampanje biće nikakva (sem podsećanja na „puste snove srpske“). Jer, Crnogorci će se nacionalno izjašnjavati kako oni hoće. Samo zapušteni mozak može da smisli ovaj pakleni plan – da se u Crnoj Gori proizvede što više Srba. A ovde u Srbiji, baš ih briga za Srbe: eksere u ruke zabijaju, seku prste, od gladi i besposlice pocrkaše, ali, bože moj, hajde malo da komšiji crkne krava i da u Crnoj Gori bude više Srba nego ikad. Nek’ ide život, jer kad već ne mogu u Srbiji, bar će u Crnoj Gori Srbi procvetati.

Ako je neko mislio da su vrhovi države i crkve, i pozadinski nacionalni radenici digli ruke od uništavajućih svesrpskih ideja i da se za njih više ne pišu pozamašne stavke u budžetu, onda se ljuto prevario. Oni se nikada nisu uspavali, to dežurstvo uvek traje. Ponekad zadremaju, a mi se ponadamo da smo krenuli napred. Kad se trgnu iz dremeža, opet viču Stoj. (Versna Pešić)


 

* naslov FBD