SRPSKA I EU:DODIKOV PIK NA PIK

NA BETA, Beograd, Srbija,  24. februara 2011.

- Predsednik Republike Srpske  (RS) Milorad Dodik uputio je danas pismo ambasadorima država članica EU i Saveta za implementaciju mira (PIK) u BiH u kojem navodi da visoki medjunarodni predstavnik u BiH Valentin Incko nema ovlašćenja da osporava zakone koje donosi Narodna skupština RS.

Dodik u pismu navodi da je neposredan povod za njegovo obraćanje ambasadorima PIK-a nalog kojim je visoki predstavnik Valentin Incko 5. januara obustavio primenu Zakona o statusu državne imovine koja se nalazi na teritoriji RS i pod zabranom je raspolaganja.

Podsećajući da se Incko prilikom donošenja takve odluke pozvao na ovlašćenja koja ima po osnovu Aneksa 10. Dejtonskog sporazuma, Dodik ističe da je RS jedna od potpisnica tog sporazuma, pa i ovog aneksa, kao i da "nije dozvoljeno da bilo ko dobijeni mandat za delovanje
koristi protiv onoga od koga je taj mandat dobio".

Predsednik RS upozorava da je "nepravda koju su činili visoki predstavnici RS" trajala do 2007. godine, kada su se Vlada i parlament RS usprotivili "nepravednom delovanju visokog predstavnika".

On je podsetio da je entitetski parlament u 2009. doneo zaključak prema kojem Kancelarija visokog predstavnika (OHR) treba da bude transformisana u Kancelariju specijalnog predstavnika EU, bez nadležnosti za nametanje rešenja u BiH.

Parlament RS je tada, navodi Dodik, zatražio od visokog predstavnika da se odmah odrekne "bonskih ovlašćenja", koje koristi za nametanje zakona i smenu izabranih zvaničnika, ali je visoki predstavnik, umesto toga, doneo odluku kojom ukida te zaključke.

Visoki predstavnik je to obrazložio time da oni "ugrožavaju isključive nadležnosti BiH izričito navedene u Ustavu BiH".

Dodik, takodje, ističe da je potpisivanjem svih aneksa Dejtonskog sporazuma "Republika Srpska učestvovala u ukidanju nelegitimne I nelegalne Republike Bosne i Hercegovine, potvrdjujući svoj
medjunarodni status, od tada kao državotvorni entitet BiH".

Predsednik RS dodaje da su Dejtonski i Pariski mirovni sporazum odredili BiH kao sporazumnu državu dva entiteta, dajući jedino entitetima pravo da budu strane u budućim promenama tih medjunarodnih ugovora.

Dodik, takodje, tvrdi da entitetima pripadaju sve državne funkcije I nadležnosti, osim onih koje Ustavom BiH nisu izričito date institucijama BiH, naglašavajući da nijednim članom Ustava BiH nije Bosni i Hercegovini dato pravo na bilo kakvu imovinu.

"Ustav BiH niti bilo koji drugi aneks Dejtonskog sporazuma, ne sadrži pravni osnov kojim bi bilo ustanovljeno pravo BiH da ima imovinu, pa primenom ustavne odredbe Ustava BiH, pravo na imovinu pripada  isključivo entitetima", istakao je Dodik.
 
Predsednik RS dodaje da Ustav BiH ne sadrži osnov za donošenje Zakona o podeli državne imovine na nivou BiH, jer je isključiva nadležnost za donošenje takvih zakona na entitetskom nivou.

Prema njegovim rečima, u nadležnosti BiH nisu ni svojinsko-pravni odnosi.

"Suprotno tome, protivnici Dejtonske BiH insistiraju da sva imovina, koja je ranije pripadala SR BiH, a koja je bila u sastavu SFRJ, sada pripada BiH i da se mora uknjižiti isključivo na njeno vlasništvo", navodi se u pismu.

Dodik smatra da to "nema veze sa pravom i stvarnošću", jer "ne postoji BiH izvan entiteta", dodajući da bi knjiženjem državne imovine na BiH direktno bio prekršen Dejtonski sporazum.

Predsednik RS pozvao je ambasadore država članica EU i PIK-a da poštuju vladavinu prava, ističući da je to jedini način da se obezbedi opstanak države BiH.

Visoki predstavnik Valentin Incko je 5. januara suspendovao primenu Zakona RS o statusu državne imovine do konačne odluke Ustavnog suda BiH o tom pitanju.

Pitanje ustavnosti tog zakona pokrenuo je lider Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihić.

Tim zakonom predvidjeno je da se državna imovina na teritoriji RS knjiži kao vlasništvo tog entiteta.

Ambasadori PIK-a, osim ambasadora Rusije, upozorili su nedavno RS da ne usvaja ni Zakon o katastru, koji RS namerava da donese po hitnom postupku, a predvidja da se uspostavi evidencija nepokretnosti i prava nad njima.

Bez obzira na ta upozorenja, parlament RS je juče usvojio taj zakon.

Medjunarodna zajednica insistira da se pitanje statusa državne imovine u BiH reši na državnom, a ne entitetskom nivou.



 

* naslov FBD