VIŠE OD FORMALNIH RAZLOGA PUTINOVE POSETE BEOGRADU

POLITIKA, Beograd, Srbija,  24. februara 2011.

Poseta premijera Rusije Vladimira Putina verovatno je najvažniji spoljnopolitički događaj za Srbiju u ovoj godini. U spoljnoj politici najvećih sila, po pravilu, slučajnosti su retke. Stoga se s pravom mnogi akteri trude da odgonetnu razloge i tajming za ovu naizgled pomalo neočekivanu posetu.

Poseta i za Rusiju dolazi u veoma zanimljivom trenutku. Jedanaest godina vladavine nove garniture počinje polako da se zaokružuje i, osim evidentnih uspeha u konsolidaciji i spasavanju države, naznačuje najvažnije probleme sa kojima će se Rusija i dalje suočavati. Oni su uglavnom suštinski i to pre svega strateške prirode. Pomenimo ovde neke od najvažnijih.

Najveći jeste kontinuitet demografskog opadanja. Država koja obuhvata ogromno prostranstvo ima manje od sto pedeset miliona stanovnika, od kojih je svega tridesetak miliona nastanjeno u nepreglednim prostranstvima Sibira i Dalekog istoka. Rusija u međuvremenu polako ulazi u oštru borbu za ovladavanje Arktikom i njegovim ogromnim potencijalima, ali loša demografska situacija ostavlja joj sadašnje rezerve skoro potpuno neobezbeđene.

Iako zapadni centri moći nastavljaju da projektuju svoje nastupanje ka Sibiru, te pretnje deluju poput dečje igre u odnosu na susednu imperiju čija energetska glad neosporno vodi ka neophodnosti korišćenja sibirskih resursa. Ova eksploatacija uopšte ne mora da bude nasilna što je pokazao nedavno otvoreni naftovod, ali ono što Ruse brine jeste činjenica da oni polako postaju energetska kolonija Kine kojoj osim energenata mogu da prodaju još samo oružje, a i to je pitanje do kada. S druge strane, Kinezi i njima kao i ostatku sveta prodaju sve.

Treći problem je opet u uskoj vezi sa prethodnim. Vek koji dolazi biće pre svega vek tehnologije i upotrebe prirodnih nauka u praktične svrhe. Rusi koji imaju pretenziju na jednu od vodećih uloga u svetu osećaju da nedopustivo kasne, a da sami ne mogu da nadoknade taj zastoj. Mnogi su upravo iz te perspektive tumačili izrazite pokušaje ruskog približavanja Nemačkoj i EU kao i nuđenje strateškog partnerstva koje bi im omogućilo transfer savremenih tehnologija. Poslednje poglavlje u ovoj priči jeste pomalo frapantna najava delimične privatizacije najvažnijih ruskih energetskih giganata koja će de fakto omogućiti ulazak zapadnog kapitala u ruski energetski sektor.

Poznato je da je jedan od direktnih uzroka za smenu Jeljcina i dolazak nove garniture bio upravo sprečavanje oligarha da ruski energetski sektor predaju velikim zapadnim gigantima. Činjenica da posle čitave decenije Rusija opet dolazi do iste dileme ukazuje, čini se, na dublju potrebu ruske elite da sa zapadnim centrima moći traži modus vivendi. Otud i ovi pokušaji dijaloga sa NATO-om.

Konačno, teroristički napad na aerodromu Domodedovo pokazuje da će Kavkaz ostati trajno otvoren meki trbuh za pokušaje destabilizacije Rusije. Strateški značaj ovog regiona podrazumeva rizik života s tom pretnjom, ali i neophodnost da se i spoljnom politikom ta opasnost smanjuje.

Nakon pokazivanja mišića u Gruziji i povratka Ukrajine u svoju zonu interesa, Rusija je sa mnogo više samopouzdanja, ali i većim diplomatskim taktom, stupila u pokušaje jačanja svog uticaja u širem susedstvu. Otud pokušaji smirivanja odnosa sa Poljskom i ozbiljno približavanje Turskoj. Rusija pažljivo prati turbulentna dešavanja u arapskom svetu, usko povezana sa pitanjem Irana, ali za sada čini se u svim tim igrama ne učestvuje. Prioritet ruskog nastupa je očigledno energetska bezbednost i ekonomsko širenje svog uticaja upravo preko tog sektora, ali i telekomunikacija i sličnih strateških investicija.

Sa ovakvom pozadinom čini se da je Konstantin Nikiforov zaista u pravu kada tvrdi da će težište Putinove posete Srbiji biti na ekonomskim pitanjima. Osim kontinuiranog rada na Južnom toku, ovog puta će se svakako postaviti pitanje prodaje Telekoma za koji je najveće interesovanje pokazalo nekoliko ruskih investitora. U paketu će biti i potpisivanje nekoliko ekonomskih sporazuma na kojima se već duže vreme radi.

S obzirom na to da je privreda uvek najuže povezana s politikom nije zanemarljivo da ova poseta pada u vreme kada se, čini se, ponovo zahuktava medijska kampanja protiv kompletnog energetskog aranžmana Rusije i Srbije. Rusima nije promaklo ni to da je jedan od najjačih napada došao iz predsedništva stranke koja po nekim istraživanjima javnog mnjenja ima najveći rejting.

Putinova poseta dolazi i u vreme kad se još jednom mešaju karte velikih sila na prostoru Balkana. Hrvatskoj se ulazak u EU ponovo pomera za dve godine, Amerikanci smanjuju prisustvo bacajući težište na arapski svet i Afriku, a opipljivo se može osetiti pojačano prisustvo Turske i Nemačke. Rusija ima i previše interesa da ne bi to ispratila. Pretpostavljam da će ovo biti dobra prilika da se razgovara i o Republici Srpskoj koja bi po nekim najavama vrlo brzo mogla da bude u središtu interesovanja zapadne diplomatije. (Miša Đurković)
 

* autor je viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije

** naslov FBD