MOŽE LI SREĆKOVIĆ UNESREĆITI SRPSKU DIJASPORU U HRVATSKOJ

RSE, Prag, Češka,  22. februara 2011.

Državni sekretar za politička pitanja u Ministarstvu inostranih poslova Hrvatske Mario Nobilo pozvao je ambasadora Srbije u Zagrebu Stanimira Vukićevića i izrazio nezadovoljstvo zbog izjave srpskog ministra za dijasporu Srđana Srećkovića. Dan kasnije ambasador je, kako su nam rekli u Ambasadi, “na bolovanju”, a u srpskom Ministarstvu dijaspore nismo uspeli da dobijemo dodatne komentare. 

Šta je to Srećković izgovorio, a što je tako probudilo duhove? Upravo ono što nikako ne bi trebalo. Govoreći o poziciji Srba u Hrvatskoj vratio ih je na teren na kom su se tragično “okliznuli” u devedestim. 

Još jednom hrvatske Srbe niti je bilo ko šta pitao, niti im predlagao. Drugim rečima na svoju ruku ministar Srećković je još pitanje konstutitivnosti Srba u Hrvatskoj i učinio potez koji po rečima jednog od njihovih predstavnika, te saborskog zastupnika, Milorada Pupovca ne može biti dobrodošao.

“Sasvim sigurno ovakve izjave, u okolnostima bavljenja vrlo osetljivim pitanjima poput povratka, suđenja za ratne zločine i sličnog, koji svakodnevno stvaraju napetosti i u Hrvatskoj, a i u odnosima Hrvatske i Srbije, bez obzira što možda nisu imale loše namere, ne donose i ne mogu doneti dobre rezultate”, rekao nam je Pupovac nesumnjivo jedan od onih koji bi imao to pravo, ukoliko bi bilo potrebe, da otvori pitanje kog se prihvatio ministar Srećković. 

U to je uveren politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero.

“Da je zahtev o konstitutivnosti srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj došao sa strane bilo kojih političkih ili civilno društvenih aktivista te zajednice, to ne bi imalo ovako negativan odjek”, smatra on.

Na ono što je Srećković kazao nadležni u Beogradu, iako skoncentrisani na potpunu normalizaciju odnosa sa Hrvatskom (čemu su izraziti zamajac u 2010. godini dali predsednici Josipović i Tadić), do ovog trenutka nisu se izjasnili. Očigledno je da reči ministra za dijasporu koje prenosi hrvatski “Jutarnji list” na jedan način odjekuju u Zagrebu, a na drugi u Beogradu. Ovde ćemo ih citirati. Govoreći o poziciji Srba u Hrvatskoj Srećković podvlači:

„Taj njihov zahtev traje od trenutka kad je konstitutivnost izgubljena nakon ratova na prostoru Jugoslavije. Činjenica da su Srbi bili konstitutivan narod, kao i činjenica da su i sada najbrojnija nacionalna zajednica u Hrvatskoj, iako ih ima mnogo manje nego pre rata, otvara mogućnost da se o toj temi razgovara. Naravno, o njoj treba razgovarati na demokratski i civilizovan način“.

Srećković nije iznenadio samo autoritete u Hrvatskoj. Čudi se i predsednik Srpskog demokratskog foruma Drago Kovačević.

“Ja nisam čuo ni jednog autentičnog predstavnika Srba iz Hrvatske da postavlja to pitanje. Odjednom ničim izazvan Srećković pokreće to pitanje”, navodi Drago Kovačević koji verovatno kao poslednji gradonačelnik Knina, pre “Oluje”, ponajbolje može da podseti kako se 1995. godine završio bunt koji začet i čuvenim ukidanjem Srba kao konstutituvnog naroda u Hrvatskoj, što se dogodilo pet godina ranije, a što je Miloševićevoj mašineriji poslužilo kao propagandni adut pomoću kog je, između ostalih, sopstveni narod vodila ka propasti. 

Besmislena priča

Pod teretom tragične prošlosti priča o konstitutivnosti danas je potpuno izvan fokusa. 

“Istina je da je konstutitivnost istorijsko iskustvo i istorijski status Srba u Hrvatskoj, ali je on na žalost kompromitovan tokom devedesetih godina zahvaljujući lošoj politici. Slobodno možemo reći zahvaljujući tragičnoj poltici Srbi u Hrvatskoj su izgubili kapacitet za tu svoju istorijsku poziciju i istorijsko iskustvo”, rekao je Milorad Pupovac. 

 
Drugim rečima, nadovezuje se Drago Kovačević, Srbi u Hrvatskoj danas nisu ni blizu pozicije u kojoj su bili početkom devedesetih pa su stoga i problemi koje bi trebalo rešavati potpuno drugačiji.

“Prva stvar jeste da je broj Srba u Hrvatskoj, a po pitanju toga da bi se vratili na konstitutivnost, sada minoran. On se kreće između četiri i pet procenata. Drugo ta područja u kojima su Srbi činili većinsko stanovništvo, više nisu područja na kojima jesu većinsko stanovništvo. Treća stvar je da Srbi u Hrvatskoj imaju mnogo većih problema od konstitutivnosti i dobro bi bilo da se gospodin Srećković time bavi”, kazao je Kovačević. 

Ipak, da li su po sredi tek nesmotrene izjave ili otkrivanje koncepta od kog neki ljudi od uticaja ni posle svega nisu odustali. Gonjen tom sumnjom Davor Đenero podvlači, kako kaže, jedinu razlika između statusa nacionalne manjine i konstitutivnog naroda, a koja se ogleda u pravu na samoopredeljenje koja se pruža u drugom slučaju.

“Samo iz konteksta miloševićevskog velikodržavnog projekta postoji nekakav interes da Srbi u Hrvatskoj dobiju konstitutivni status”, ocenjuje Đenero. 

Milorad Pupovac ne vidi zvanične beogradske krugove koji bi i danas gajili ambiciju o srpskoj autonomiji u Hrvatskoj. On donekle podvlači tek eventualni manjak svesti o bitnoj ulozi koju danas hrvatski Srbi igraju u definisanju sopstvene pozicije.

“Taj status gradimo mi, mi ga definišemo i nalazimo najbolji način kako da to radimo u Hrvatskoj a u otvorenoj komunikaciji sa Srbijom”, kaže Pupovac.

Ili drugim rečima, kako navodi Davor Đenero, u najmanju ruku svako ko se bavi pitanjima izvan onih od suštinske važnosti – promašuje temu.

“Kroz nekakav govor o samoopredeljenju odnosno o konstitutivnosti, a uz izostajanje ozbiljne političke akcije da se zaista kompletna srpska zajednica u Hrvatskoj revitalizuje, cela ta priča je potpuno besmislena”, smatra on.

Državni sekretar za politička pitanja u Ministarstvu inostranih poslova Hrvatske Mario Nobilopozvao je ambasadora Srbije u Zagrebu Stanimira Vukićevića i izrazio nezadovoljstvo zbog izjave srpskog ministra za dijasporu Srđana Srećkovića. Dan kasnije ambasador je, kako su nam rekli u Ambasadi, “na bolovanju”, a u srpskom Ministarstvu dijaspore nismo uspeli da dobijemo dodatne komentare. 

Šta je to Srećković izgovorio, a što je tako probudilo duhove? Upravo ono što nikako ne bi trebalo. Govoreći o poziciji Srba u Hrvatskoj vratio ih je na teren na kom su se tragično “okliznuli” u devedestim. 

Još jednom hrvatske Srbe niti je bilo ko šta pitao, niti im predlagao. Drugim rečima na svoju ruku ministar Srećković je još pitanje konstutitivnosti Srba u Hrvatskoj i učinio potez koji po rečima jednog od njihovih predstavnika, te saborskog zastupnika, Milorada Pupovca ne može biti dobrodošao.

“Sasvim sigurno ovakve izjave, u okolnostima bavljenja vrlo osetljivim pitanjima poput povratka, suđenja za ratne zločine i sličnog, koji svakodnevno stvaraju napetosti i u Hrvatskoj, a i u odnosima Hrvatske i Srbije, bez obzira što možda nisu imale loše namere, ne donose i ne mogu doneti dobre rezultate”, rekao nam je Pupovac nesumnjivo jedan od onih koji bi imao to pravo, ukoliko bi bilo potrebe, da otvori pitanje kog se prihvatio ministar Srećković. 

U to je uveren politički analitičar iz Zagreba Davor Đenero.

“Da je zahtev o konstitutivnosti srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj došao sa strane bilo kojih političkih ili civilno društvenih aktivista te zajednice, to ne bi imalo ovako negativan odjek”, smatra on.

Na ono što je Srećković kazao nadležni u Beogradu, iako skoncentrisani na potpunu normalizaciju odnosa sa Hrvatskom (čemu su izraziti zamajac u 2010. godini dali predsednici Josipović i Tadić), do ovog trenutka nisu se izjasnili. Očigledno je da reči ministra za dijasporu koje prenosi hrvatski “Jutarnji list” na jedan način odjekuju u Zagrebu, a na drugi u Beogradu. Ovde ćemo ih citirati. Govoreći o poziciji Srba u Hrvatskoj Srećković podvlači:

„Taj njihov zahtev traje od trenutka kad je konstitutivnost izgubljena nakon ratova na prostoru Jugoslavije. Činjenica da su Srbi bili konstitutivan narod, kao i činjenica da su i sada najbrojnija nacionalna zajednica u Hrvatskoj, iako ih ima mnogo manje nego pre rata, otvara mogućnost da se o toj temi razgovara. Naravno, o njoj treba razgovarati na demokratski i civilizovan način“.

Srećković nije iznenadio samo autoritete u Hrvatskoj. Čudi se i predsednik Srpskog demokratskog foruma Drago Kovačević.

“Ja nisam čuo ni jednog autentičnog predstavnika Srba iz Hrvatske da postavlja to pitanje. Odjednom ničim izazvan Srećković pokreće to pitanje”, navodi Drago Kovačević koji verovatno kao poslednji gradonačelnik Knina, pre “Oluje”, ponajbolje može da podseti kako se 1995. godine završio bunt koji začet i čuvenim ukidanjem Srba kao konstutituvnog naroda u Hrvatskoj, što se dogodilo pet godina ranije, a što je Miloševićevoj mašineriji poslužilo kao propagandni adut pomoću kog je, između ostalih, sopstveni narod vodila ka propasti. 

Besmislena priča

Pod teretom tragične prošlosti priča o konstitutivnosti danas je potpuno izvan fokusa. 

“Istina je da je konstutitivnost istorijsko iskustvo i istorijski status Srba u Hrvatskoj, ali je on na žalost kompromitovan tokom devedesetih godina zahvaljujući lošoj politici. Slobodno možemo reći zahvaljujući tragičnoj poltici Srbi u Hrvatskoj su izgubili kapacitet za tu svoju istorijsku poziciju i istorijsko iskustvo”, rekao je Milorad Pupovac. 

 
Drugim rečima, nadovezuje se Drago Kovačević, Srbi u Hrvatskoj danas nisu ni blizu pozicije u kojoj su bili početkom devedesetih pa su stoga i problemi koje bi trebalo rešavati potpuno drugačiji.

“Prva stvar jeste da je broj Srba u Hrvatskoj, a po pitanju toga da bi se vratili na konstitutivnost, sada minoran. On se kreće između četiri i pet procenata. Drugo ta područja u kojima su Srbi činili većinsko stanovništvo, više nisu područja na kojima jesu većinsko stanovništvo. Treća stvar je da Srbi u Hrvatskoj imaju mnogo većih problema od konstitutivnosti i dobro bi bilo da se gospodin Srećković time bavi”, kazao je Kovačević. 

Ipak, da li su po sredi tek nesmotrene izjave ili otkrivanje koncepta od kog neki ljudi od uticaja ni posle svega nisu odustali. Gonjen tom sumnjom Davor Đenero podvlači, kako kaže, jedinu razlika između statusa nacionalne manjine i konstitutivnog naroda, a koja se ogleda u pravu na samoopredeljenje koja se pruža u drugom slučaju.

“Samo iz konteksta miloševićevskog velikodržavnog projekta postoji nekakav interes da Srbi u Hrvatskoj dobiju konstitutivni status”, ocenjuje Đenero. 

Milorad Pupovac ne vidi zvanične beogradske krugove koji bi i danas gajili ambiciju o srpskoj autonomiji u Hrvatskoj. On donekle podvlači tek eventualni manjak svesti o bitnoj ulozi koju danas hrvatski Srbi igraju u definisanju sopstvene pozicije.

“Taj status gradimo mi, mi ga definišemo i nalazimo najbolji način kako da to radimo u Hrvatskoj a u otvorenoj komunikaciji sa Srbijom”, kaže Pupovac.

Ili drugim rečima, kako navodi Davor Đenero, u najmanju ruku svako ko se bavi pitanjima izvan onih od suštinske važnosti – promašuje temu.

“Kroz nekakav govor o samoopredeljenju odnosno o konstitutivnosti, a uz izostajanje ozbiljne političke akcije da se zaista kompletna srpska zajednica u Hrvatskoj revitalizuje, cela ta priča je potpuno besmislena”, smatra on.( Miloš Teodorović )

* naslov FBD