''MILOSRDNI ANDJEO'' NIJE PREPREKA

DANASA, Beograd, Srbija,  19. februara 2011.

Malo ko u Vranju, ali i Bujanovcu, Preševu i Medveđi zna da postoji jedna nevladina organizacija koja se bavi uzročno-posledičnim vezama ovakve sadašnjosti i doskorašnje ružne prošlosti. Milosrdni anđeo bila je vojna akcija NATO. To je činjenica.
Šta iza svega može primetno da se uoči? Ima li iskustva iz posledica? Gde su nade u pomirenje među nama samima ili se ipak radi o posredovanju sa pozicije sile. O tome za Plave strane govori Nadica Stošić, predsednica UO NVO Inicijativa za integracije, jedine i prve organizacije civilnog sektora koja na jugu Srbije promoviše, uz retke medije, ključni segment evroatlantskih integracija u ovom neuralgičnom regionu.
Gotovo je iznenađujuće hrabro da na jugu Srbije postoji organizacija kao što je ova koja ima misiju promocije evroatlantskih integracija u trenutku dok su još uvek sveža sećanja na 1999. i NATO bombardovanje Srbije?
- Svako od nas ima svoju viziju grada i države u kojoj bi želeo da živi. Kako sama vizija nije dovoljna za određeni kvalitet života onda ostaje, na nama samima, da se opredelimo da li se treba boriti ili prepustiti toku vremena i događaja da nam oni postavljaju životne determinante. Ja sam uvek za ovo prvo. U skladu sa tim je i počela realizacija ideje, a kasnije i realizacija aktivnosti NVO Inicijative za integracije, sa ciljem promovisanja evroatlantskih integracija na ovom prostoru. Lično ne smatram da političke odluke treba donositi oslanjajući se na emocije, one treba da budu racionalne i pragmatične, a prilikom njihovog donošenja treba uzeti u obzir sve činjenice uključujući ekonomsko-političku poziciju Srbije kao i pozicije zemalja u regionu. Uzevši u obzir argumentaciju protivnika NATO kod nas kroz skorašnju istoriju i današnju poziciju Srbije, nameće se zaključak da mi sem tzv. nacionalnog ponosa nemamo više ništa što bismo mogli da ponudimo. Srbija i te kako ima šta da ponudi, a naročito u svetlu kolektivne bezbednosti. Srbija sa svojim znanjem i stručnošću u vojnim oblastima ima zavidno mesto u svetu i mogućnost da te svoje prednosti moramo da iskoristimo i materijalizujemo na najbolji mogući način. Naravno, jedan od načina za to je u saradnji sa, pre svega, 28 najmoćnijih država na planeti, kao i sa njihovim partnerima širom sveta uključujući i Rusiju.
Šta je vaše dosadašnje iskustvo kad je reč o odnosu javnosti na jugu Srbije prema evroatlantskim integracijama. Šta, u tom kontekstu, dominira - prosto odbijanje ili samo nedovoljna informisanost?
- Iskustvo pokazuje da je neinformisanost generalno problem juga Srbije. Tome doprinosi i udaljenost od Beograda. Nekako se stiče utisak da su građani sa ovih prostora građani drugog reda, provincijalci koji ništa ne razumeju i ne znaju. No, naše iskustvo govori da građani, uz prave informacije, vrlo lako prepoznaju i prihvataju odluke koje se odnose na poboljšanje kvaliteta života. U razgovorima su ljudi često ravnodušni, po principu - „Mi se tu ionako ništa ne pitamo“, ili, pak, da će takve odluke umesto njih doneti američko-ruski odnosi. Nažalost, to je posledica političkih prilika u poslednje dve decenije, godina tokom kojih je odgovornost za situaciju u zemlji prebacivana sa krivaca na takozvane „spoljne faktore“.
Globalno gledajući, NATO alijansa u svojoj strategiji u narednom periodu nije samo vojni već i savez koji u prvi plan stavlja bezbednost ljudi i pojedinaca. U tom kontekstu jug Srbije sa svojim međuetničkim problemima svakako je izazovno mesto, pre svega u bezbednosnom smislu?
- NATO jeste nekada bio vojni savez, danas je to političko-vojna organizacija koja u skladu sa vremenom i političkim promenama u svetu i samu sebe menja iznutra. O tome svedoči i poslednji samit NATO u Lisabonu, na kome je usvojen Novi strategijski koncept. To su neminovne posledice, ti novi bezbedonosni izazovi koje nam donosi vreme življenja. Bezbednost je danas usmerena na ličnu bezbednost svakog pojedinca, jer više skoro i nema teritorijalnih pretenzija među državama, već pretnju predstavlja, pre svega, terorizam koji funkcioniše globalno bez obzira na teritorije. Uz to se neminovno naslanja i visokotehnološki terorizam kao posledica napretka i sve prisutnija upotreba globalnih mreža u svakodnevnom životu. Ako pogledate našu strategiju nacionalne bezbednosti videćete da i ona ukazuje na značaj saradnje i potrebu za kolektivnim pristupom borbi protiv tih pretnji i rizika. U tom smislu je i za sam jug Srbije značajna ovakva saradnja. Ako pogledate član peti NATO sporazuma, po kome se napad na jednu članicu smatra napadom na sve njene članice, da li bi na jugu Srbije i dalje postojao rizik od ovakvih napada?
Situaciju moramo sagledati i u kontekstu statusa Kosova, nestabilnosti u Makedoniji, koji mogu i imaju reflekse na region juga Srbije i ovaj deo Balkana. Šta je tu zadatak civilnog sektora i „Inicijative za integracije“?
- Nažalost, civilni sektor nema poluge moći za konkretne aktivnosti. Naša obaveza je da informišemo građane i skrenemo pažnju na najbolja moguća rešenja. Kad govorimo o statusu Kosova, on se ne dovodi u pitanje kad je reč o procesu evroatlantskih integracija Srbije. Ali, ako uzmemo u obzir činjenicu da je KFOR garant bezbednosti na Kosovu, i da Srbija samo kroz NATO može imati uticaj na to da li će KFOR smanjiti ili povećati svoju misiju na ovom delu teritorije Srbije, onda se postavlja pitanje zašto Srbija ne iskoristi ovu šansu?! Kad govorimo o Makedoniji, ona ima jasno iskazanu nameru i težnju za ulazak u NATO. No, njihov problem imena je u ovom trenutku jedina prepreka. Uprkos tome saradnja na relaciji Makedonija - NATO je na izvanrednom nivou i verujem da Makedonija uvek može računati na alijansu, naročito ako uzmemo u obzir učešće makedonskih snaga u NATO misiji u Avganistanu.
Posmatrajući Balkan, u ovom momentu su sve države u okruženju ili već postale članice ili su na putu, kroz ispunjenje akcionog plana, za priključenje. U ovom momentu jedino Srbija ne pokazuje ambicije za punopravno članstvo u ovoj alijansi već saradnju ostvaruje kroz program Partnerstvo za mir, potpisan u vreme vlade premijera Koštunice, koji je, pak, danas najveći protivnik ovog procesa.
Jeste li uspeli da kod građana postignete neku vrstu partnerskog odnosa kad je u pitanju novi koncept alijanse koji podrazumeva da se deluje globalno ali da se sagledavaju pre svega lokalni problemi?
- Svaka sredina ima svoj specifikum pa tako i naša. Kad razgovaramo o jugu Srbije ne smemo da zaboravimo skorašnje sukobe, ali i realne opasnosti od terorističkih napada. U poslednjem je povređen pripadnik multietničke policije ispod čijeg službenog automobila je postavljena bomba u samom centru Bujanovca. U svetlu svega toga, a uz naslon na slabu ekonomsku razvijenost ovog dela Srbije, kao i multietničku osetljivost, naša je obaveza da unapredimo odnose i da našim partnerima ukažemo na sve teškoće sa kojima se suočavamo. Građani su svesni svih okolnosti i naravno da jedino kroz partnerski odnos sa njima može doći do unapređenja i rešavanja određenih problema.
Smatrate li važnim, iz perspektive juga Srbije, a u kontekstu srpskih napora da država postane članica EU, članstvo u NATO kao jedan od bitnih uslova za potpunu integraciju u EU?
- Članstvo Srbije u EU i NATO ni na koji način nisu povezani. To su dva odvojena procesa koja se međusobno ne uslovljavaju. I jedno i drugo članstvo imaju veliki značaj za Srbiju, a potrebno je ispuniti određene standarde kako biste pristupili i Uniji i NATO. Lično smatram da bi članstvom u NATO Srbija sebi poboljšala poziciju i možda bi ubrzala proces integracija u EU. O značaju integracija u NATO najbolje govori primer Turske, koja uprkos tome nije postala članica EU, a ipak je ostvarila veoma visok nivo ekonomskog razvoja i EU standarda na svojoj teritoriji kroz bilateralne odnose u okvirima NATO.
Region juga Srbije koji se naslanja na Makedoniju, Kosovo i Bugarsku, pored međuetničkih suočava se i sa socijalno ekonomskim rizicima. Koliko vaša organizacija, koja promoviše evroatlantske integracije, tu može da pomogne?
- Mi u rukama nemamo poluge moći kojima bismo mogli da rešavamo određene probleme. Naš zadak je da javnost što adekvatnije informišemo i upoznamo je sa političkim odlukama i prilikama koje se reflektuju na ovaj region. Takođe se, u okviru naših aktivnosti, bavimo i monitoringom trošenja sredstava iz delova budžeta lokalnih samouprava, a uslediće i proširenje tih procesa civilne kontrole. (Vojkan Ristić)

UOKVIRENO
 

Južni linkovi za NATO

Nakon godinu dana postojanja Inicijative za integracije, očekuje se da će u ovoj godini biti otvoren deo NATO biblioteke, uz pomoć Odeljenja za javnu diplomatiju, navodi Stošićeva. Fond biblioteke će na samom početku biti sačinjen od oko stotinu knjiga na temu NATO i bezbednosti, a očekuje se da će taj broj vrlo brzo biti uvećan.
Takođe svi zainteresovani čitaoci će imati prilike da koriste knjige koje se nalaze u NATO biblioteci u Briselu. Tokom marta, u Vranju će biti otvorena video-konferencijska soba sa linkovima za NATO i UN. Koristeći opremu potrudićemo se da predstavnicima medija sa juga Srbije omogućimo komunikaciju sa NATO zvaničnicima u vezi sa svim aktuelnim dešavanjima, kako bi konačno i novinari sa ovih prostora mogli da imaju ekskluzivu vezanu za oblast evroatlantskih integracija.



 

* naslov FBD