U SRBIJI SE RAZMATRA PRIVATIZACIJA VOJNE INDUSTRIJE

JDW, London, Engleska,  04. februara 2011.

Vrednost izvoza srpske odbrambene industrije je od 2007. godine skočila za 229 procenata na 247 miliona američkih dolara, dok se platni spisak domaće vojne industrije uvećao za 33 posto na 9000 zaposlenih, izjavio je ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Šutanovac je dodao – u komentarima objavljenim 24. januara na sajtu Ministarstva odbrane Srbije – da se sada razmatra privatizacija vojne industrije Srbije, što ima za cilj prelazak sa parcijalne privatizacije na modernizaciju pogona. Ovo izgleda označava odstupanje prethodnih predloga da samo ne-vojne ustanove u vlasništvu Ministarstva odbrane – kao što su hoteli – mogu biti predviđene za prodaju.

Što se tiče izvoza, Šutanovac je istakao da je Irak u poslednje tri godine bio glavno vojno tržište za njegovu zemlju, sa prodajom od 300 miliona USD. Tu cifru je poduprla i prodaja 20 aviona za primarnu obuku Lasta 95 u vrednosti od 230 miliona USD. Vazduhoplovi – koje proizvodi Utva iz Pančeva, naručeni su u decembru 2007. godine; isporuka tri komada je izvršena 2010. godine.

Porudžbine iz Sjedinjenih Država su procenjene na 85 miliona USD, koje uglavnom uključuju zalihu „ne-NATO“ i lovačke municije kalibra 5,56 mm, pri čemu su SAD kupile „ne-NATO“ municiju i isporučile je lokalnim snagama u Iraku i Avganistanu. Firma iz SAD Alajant teksistems (Alliant Techsystems) je od 2009. godine primila porudžbine u vrednosti od više od 100 miliona USD za snabdevanje nestandardnom municijom, sa fabrikama u bivšoj Jugoslaviji kao podugovaračima.

Šutanovac je takođe istakao i izvoz u Bugarsku (17 miliona USD), Belgiju (23 miliona USD), Italiju (16 miliona USD) i Libiju (17 miliona USD). Jane’s je prethodno izveštavala o ugovoru sa Kuvajtom, prema kojem je Srbija modernizovala i isporučila toj bliskoistočnoj zemlji rezervne delove za tenkove M-84.

Iako po vrednosti municija čini glavninu vojnog izvoza Srbije, nacionalni proizvođači takođe razvijaju pogonska raketna goriva, zaštitne pancire i Nora B-52 samohodnu haubicu (koja je već bila izvezena u Mijanmar). U međuvremenu, 2009. godine, predstavljeno je novo višenamensko oklopno borbeno vozilo pod nazivom Lazar (kojeg je razvio srpski Vojnotehnički institut). Izvan specifičnih sistema, Srbija je takođe stajala iza vojnih infrastrukturnih projekata u Africi.

Odbrambena industrija Srbije je oštećena u ratovima na Balkanu 90-ih godina, kao i međunarodnim embargom. U prethodnim godinama neefikasnost se smatrala uzrokom gušenja poslovanja odbrambene industrije. U intervjuu za Jane’s 2009. godine, Šutanovac je izjavio da, na primer, 70 procenata radne snage jedne kompanije za održavanje vazduhoplova čine kancelarijski službenici. Usledili su otkazi.

Međutim, uloženi su napori da se prevaziđe zastoj iz 90-ih i 2000-ih. Na primer, Srbija i Španija su 2009. godine potpisale memorandum o razumevanju na nivou vlada kojim su se pokrile aktivnosti iz oblasti istraživanja i razvoja, a Beograd je 2010. zaključio sporazum sa Portugalom. Srbija, koja je članica Programa NATO Partnerstvo za mir, insistirala je na ostvarenju jačih veza sa evropskim zemljama, iako je malo verovatno da će Beograd težiti punopravnom članstvu u NATO.

Predlog Šutanovca da privatizacija ostane u planu usledio je dve godine nakon što je izjavio za Jane’s da Ministarstvo odbrane razmatra smanjenje svoje imovine. Od 2009. godine, Ministarstvo odbrane Srbije poseduje oko 13 firmi: četiri pod pokroviteljstvom Ministarstva odbrane i devet  koje posluju kao nezavisne firme. One nisu sve direktno vezane za odbranu; a zemljišna imovina je takođe jedan od interesa.( Guy Anderson, urednik Jane's Defence Industry i Gerrard Cowan, urednik JDW Europe)

* naslov FBD