DA LI JE MOGUĆA ODBRANA MINISTARSTVA OD NJEGOVOG MINISTRA

NVO HO, Beograd, Srbija,  02. februara 2011.

Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji izražava duboku zabrinutost zbog stanja u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Ostavka pomoćnika ministra Petra Antića, kao treća u nizu ostavki funkcionera u poslednjih pola godine, ozbiljna je indikacija, ne samo poremećenih međuljudskih odnosa unutar tog ministarstva, već, što je mnogo važnije razmimoilaženja na principijelnim pitanjima kada je reč o zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

U tom kontekstu Helsinški odbor podseća na skandaloznu odluku Ministarstva, iza koje je stajao ministar Svetozar Čiplić, da ne prizna konstituisanje Nacionalog saveta bošnjačke manjine u Sandžaku u junu prošle godine. Manipulisanje izbornom voljom i procedurom dovelo je do ozbiljnih tenzija u tom regionu, kao i do krize poverenja u institucije i samu Vladu Srbije. Osim brojnih reakcija nevladinih organizacija na tu nerazumnu i provokativnu odluku, od ponašanja minista Čiplića ogradili su se tim povodom i poverenik za ravnopravnost Nevena Petrušić i ombudsman Saša Janković.

Takođe, odsustvo pravovremenog reagovanja na drastične povrede Zakona protiv diskriminacije kada je reč o manjinama, kao i odsustvo saradnje sa civilnim sektorom u takvim situacijama diskredituju autoritet ministarstva čiji je to primarni delokrug rada. Samo ilustracije radi, jer je takvih primera više, podsećamo na ignorantski odnos prema kolektivnoj diskriminaciju kojoj su bili izloženi Romi u selu Jabuka prošlog leta.

Prema nekim informacijama, ministar Svetozar Čiplić namerava da u okviru reorganizacije Ministarstva i u ime navodne štednje ukine sektor za manjine. Imajući u vidu da su u Srbiji nacionalne manjine i dalje jedna od najranjivijih društvenih grupa takva odluka bi bila pogubna.
Još bi pogubnije bilo da se u aktuelnim raspravama o mogućoj rekonstrukciji Vlade i smanjivanju broja ministarstava dođe do stava da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nije potrebno. Nesposobnost jednog čoveka da savesno i odgovorno vodi jednu izuzetno važnu državnu instituciju ne bi smela da bude pokriće za donošenje ishitrene odluke u sferi od izuzetne društvene važnosti. U trenutku kada Srbija nastoji da se i formalno približi evropskim vrednostima i evropskim standardima, takva bi odluka bila od nepopravljive štete.

 

* naslov FBD