POSLEDNJI NEMAČKI EMISAR ZA BORISA TADIĆA I SRBIJU  

DANAS, Beograd, Srbija, 24. decembar 2011.

Osnovni razlog dolaska Kristofa Hojzgena, prvog savetnika nemačke kancelarke Angele Merkel za spoljnu i bezbednosnu politiku, u Beograd u sredu, 21. decembra, bio je da se uveri da su srpskom državnom vrhu „apsolutno jasni“ uslovi koje Srbija treba da ispuni kako bi u martu dobila status kandidata za članstvo u EU, saznaje Danas u zapadnim diplomatskim izvorima.

Kako je našem listu potvrdilo više sagovornika, teme razgovora Hojzgena sa bliskim saradnicima predsednika Borisa Tadića bile su kandidatura, sever Kosova i ekonomska saradnja dve zemlje. Akcenat je bio na kriterijumima koje je Nemačka odredila Srbiji za sticanje statusa kandidata.

Danasovi nemački izvori upozoravaju da je „kredibilitet vlasti u Beogradu, u očima Berlina, drastično opao, jer je urađeno malo, gotovo ništa, po pitanju stvari poznatih još od avgusta“, kada je Angela Merkel bila u zvaničnoj poseti. Nepoverenje je posebno poraslo zbog negativnih izjava u vezi s Nemačkom, koje su državni zvaničnici i uticajni političari u Beogradu davali nakon odluke Saveta EU da odloži izjašnjavanje o kandidaturi, upozoravaju naši sagovornici.

Utisak u Berlinu je da se iz srpskih vlasti emituju poruke, i domaćoj i inostranoj javnosti, da Nemačka ima nešto protiv Srbije i da radi na njenu štetu, kao i na štetu predsednika Borisa Tadića i vladajuće DS. „To nije tačno. Berlin nema nijedan jedini interes da bude protivnik Beogradu. Naprotiv, stabilnost i razvoj Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju kao verovatnu ključnu zemlju, od najvećeg su značaja“, izričiti su izvori Danasa iz nemačkih diplomatskih krugova.

Kako naglašavaju, Nemačka želi da Srbija početkom marta dobije status kandidata, pri čemu neće odustati od svojih bazičnih principa u vezi s Kosovom. Upravo to je Kristof Hojzgen i želeo da u direktnom razgovoru objasni svojim sagovornicima - članovima Tadićevog kabineta i ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću.

Kako je više puta ponovila kancelarka Merkel, Srbija može do statusa pod uslovom da uspostavi „razumnu robnu razmenu s Kosovom“, kontrolu nad prelazima „između dve zemlje“ i da počne proces ukidanja „paralelnih struktura“ na severu KiM.

Više Danasovih zapadnih sagovornika ističe da se u srpskoj javnosti ovaj poslednji uslov pogrešno tumači, ili da se njime manipuliše zarad unutrašnjih političkih interesa. Beograd treba da „odmah započne proces ukidanja nekih svojih institucija na severu Kosova, a nikako da ih ukine odmah i sve“. Institucije iz sfere zdravstva i obrazovanja zapravo nisu sporne, već je akcenat na potrebi povlačenja lokalnih vlasti pod upravom Beograda, pravosuđa i bezbednosnih struktura, rečeno nam je iz zapadnih izvora. Na primer, nedavno je i funkcioner američkog Stejt departmenta Filip Riker na konferenciji za novinare u Vašingtonu upozorio da na Kosovu i dalje deluju pripadnici MUP Srbije, pri čemu je optužio Beograd za kršenje Rezolucije 1244 SB UN.

Prema rečima naših diplomatskih sagovornika, do marta i odluke o statusu ostalo je malo vremena, pogotovo s obzirom na praznike, novogodišnje i božićne, kada administracije i u Berlinu i u Beogradu praktično ne rade. Upravo zbog približavanja „gregorijanskog“ Božića je Kristof Hojzgen požurio da dođe na Andrićev venac. Nakon praznika, nemačka administracija će početi s pisanjem predstavki, na osnovu kojih će se najpre ministar spoljnih poslova Gido Vestervele, na sednici Saveta EU 12. februara, a onda na Evropskom savetu početkom marta i kancelarka Merkel, izjasniti o kandidaturi Srbije.

Svoje viđenje aktuelnih nemačko-srpskih odnosa juče je u opširnoj analizi objavio uticajni dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), konstatujući da „u Beogradu ponovo nema dobrih reči za Nemačku“. „Još jednom se vidi da iz Berlina ili Bona nikada nije došlo ništa dobro za Srbe, piše u novinskim komentarima (u Beogradu) ili se čuje u intervjuima vodećih (srpskih) političara, koji se pripremaju za parlamentarne izbore sledeće godine“, primećuje FAZ.

U nastavku, autor Mihael Martens prenosi da je kancelarka Angela Merkel od srpske strane tražila da ukine svoje „paralelne strukture“ na Kosovu, i objašnjava da Beograd, kako kaže, sprovodi lukavu zamenu teza.

„Pod paralelnim strukturama na Kosovu u Beogradu se podrazumeva nešto sasvim različito u odnosu na zapadne zemlje. Za Berlin, London ili Pariz, to su vlasti i strukture moći na severu Kosovske Mitrovice i u njenom zaleđu, koje finansira Beograd i koje su pod delimičnom ili potpunom kontrolom lokalnih kriminalaca. U to spadaju sudovi, policijske stanice, ali i kriminalne mreže, pre svega bande švercera.... Prema zvaničnom beogradskom tumačenju, međutim, pod paralelnim strukturama se podrazumevaju ustanove poput škola, obdaništa, srpske bolnice na severu Kosovske Mitrovice ili tamošnji univerzitet... Pošto kancelarka i drugi zapadni političari, od kojih se ne može očekivati takvo poznavanje detalja, u svojim javnim izjavama najčešće govore o paralelnim strukturama koje treba ukloniti, propagandistima u Beogradu je lako da stvari tako prikažu kao da EU od Srbije zahteva da kosovskim Srbima uzmu najvitalnije institucije“, primećuje FAZ u svojoj analizi.

Ima, svakako, i drugačijih mišljenja. Obrad Kesić, politički analitičar iz Vašingtona, smatra da je Srbija od Nemačke dobila niz novih uslova, među kojima je uklanjanje barikada na severu Kosova možda i najmanje važan. „Pre svega, reč je o paralelnim institucijama, a onda o asimilaciji severnog Kosova pod vlast Prištine. To je vrlo krupno pitanje, pa Srbija i ako ispuni sve što se očekuje, nema garancije da će da napreduje, odnosno dobije status kandidata za EU. Šta to znači pod sadašnjim okolnostima, to niko ne može jasno da objasni“, ocenjuje Kesić za RTV Glas Amerike. (Lidija Valtner i Nikola Tomić)

UOKVIRENO

Posete 

Kako saznaje Danas, nove posete visokih nemačkih zvaničnika Beogradu u narednih par meseci ne treba očekivati, ali će zato put Berlina verovatno otići neki bliski saradnici predsednika Tadića.

* naslov i bold  FBD