CRNA GORA KAO MEDIJATOR EU PORUKA SRBIJI

POBJEDA, Podgorica, Crna Gora, 21. decembra 2010.

Zvaničnom kandidaturom za EU Crna Gora se pridružila Hrvatskoj, Makedoniji, Islandu i Turskoj. Uspeh podseća, nažalost, i na prethodno izgubljeno vreme. Nema ničeg laskavog u tekućim procesima ukoliko se uporede s nekadašnjom perspektivom jugoslovenske zajednice. Njeni su evropski kapaciteti u ukupnoj sumi prevazilazili sposobnosti prostog zbira federalnih članica. Raspad Jugoslavije bio je prvi veliki neuspeh evropske zajednice država, ekonomija I kultura. Jugoslovenski narodi teško će objasniti kako nisu uspeli da opstanu u sopstvenoj uniji. I pristaju da integrativni

procesi obnavljaju, na istom prostoru, sa istim granicama I u sličnom institucionalnom okviru, nekadašnju jugoslovensku federaciju.

Kontroverze, koje su doprinele nestanku jugoslovenske zajednice, dugoročno su je nadživele. Uprkos proizvodnji tradicije, mržnje i razlika, tu državu je nadživela i zajednička kultura koja je, takođe, znatnije vrednosti od svojih nagomilanih nacionalnih komponenti , i naročito u smislu perspektiva koje nudi za budućnost. Zato je svaki pojedinačni uspeh, poput crnogorskog, nova i zajednička šansa za sve ostale, i za one koji su odmakli, i za one koji su zaostali.

Crna Gora je započela pristupni proces 2005. u državnoj zajednici sa Srbijom. Redefinisanje te zajednice nije uspelo zbog nepristajanja Beograda na kompromis u jednoj funkcionalnoj konfederaciji, koji bi doprineo deblokadi reformi i odnosa prema Hagu i Kosovu. Za Beograd je, međutim, proizvodnja nesporazuma s Crnom Gorom postala uporište nove kosovske i antihaške politike. U svakom slučaju je ponovo izgubljeno dragoceno vreme.

U Srbiji je crnogorska kandidatura prihvaćena uzdržano, ali I u odustajanju od izliva gnusoba koje su pratile crnogorsko osamostaljenje i priznanje nezavisnosti Kosova. Pred Crnom Gorom i Srbijom su otvoreni podudarni izazovi u sferi korupcije, zaštite životne okoline, unapređenja regionalne saradnje, reforme pravosuđa i finansija.

U ogromnom prostoru dobre volje kojom je Brisel zapahnuo Srbiju i, naročito, administraciju oko Tadića, njenu kandidaturu ometa samo izostanak izručenja haških optuženika.

Pitanje generala Mladića bilo bi farsa da ne opterećuje sistem i političku kulturu u celini. Mladić je gotovo izvesno pod zaštitom i u domašaju jedne od paralelnih struktura vlasti, oslonjenih na zloglasni KOS koji, kao nekadašnji kreator nasilne jugoslovenske dezintegracije, održava Srbiju, i domene njenih uticaja, u neposrednoj sprezi sa sličnim strukturama u postsovjetskom svetu i u bliskosti sa autoritarnim i zločinačkim režimima za koje je Srbija vezala zvaničnu kosovsku politiku.

U sramnim komentarima, koje su davali i profesori političkih nauka, a pratili su unutrašnje izbore u vladajućoj Demokratskoj stranci, izostali su, zato, bilo kakvi vrednosni sudovi, i same pretpostavke, kako je uopšte moguće da se ministar spoljnih poslova, realizator takve politike i figura najmračnijih struktura u Beogradu i Moskvi, kandiduje za potpredsednika. Mimo uobičajene partijske karijere. Kroz koju je prošao sam predsednik Tadić.

Zato će i novi, konkretniji i brži evropski kurs koji je Tadić upravo najavio ostati pod opterećenjem paralelne vlasti korupcionaša i monopolista.

Za Srbiju je Evropa i dalje pretežno spoljnopolitičko pitanje, umesto podrška demokratizaciji politike, liberalizaciji ekonomije i civilizovanju društva. Da li je Tadić jači od Jeremića u stranci, a Jeremić od njega u sistemu, to nije banalna aktuelnost. Svakodnevna, agresivna, brutalna, primitivna  antievropska , antiamerička i antiliberalna medijska propaganda ne korespondira postavljenim ciljevima.

Odnos prema Briselu, koji je u svemu podudaran sa odnosom prema reformama, sopstvenom društvu i neposrednim susedima, namerno se tumači u smislu još jedne podložnosti, stihije i kapitulacije.

Ovde su uspesi porazi, a sporedne gluposti, patos, dno, sport, huliganstvo, estrada, prostakluk, simboli opšteg uspona nacije. U tom smislu, ukoliko se budu počele korektno tumačiti, nisu nevažne dve osnovne poruke EU koje se, posredstvom Crne Gore, odnose i na Srbiju, da će Brisel održati obećanja Zapadnom Balkanu, nasuprot ovdašnjem mentalitetu, da je veličina u nepoštovanju date reči, a ne u njenom ispunjenju, i da je dostizanje evropskih kriterijuma najpouzdanije partnerstvo u reformama koje su potrebne pre svega zbog nas samih.(NIkola Samardžić)

* naslov FBD