DIRIGOVANA DEMOKRATIJA

DANAS, Beograd, Srbija, 18. decembra 2010.

Više nema nikakve sumnje, i poslednja nada da će se predstojeći izbori u Demokratskoj stranci odvijati i dalje po određenoj demokratskoj proceduri nakon usvajanja liste predloga za potpredsednička mesta definitivno je iščilela. Jasno je da je dostignuti nivo demokratske procedure u izborima unutar DS poništen i da je stav da ova dostignuta demokratska tradicija treba da bude širena i u ostalim delovima društva, danas zvuči isprazno i bez ikakvog stvarnog sadržaja.

I u ranijim izbornim ciklusima postojao je odlučujući uticaj lobiranja i dirigovanog glasanja, ali je barem poštovana elementarna demokratska procedura o većem broju kandidata i predlagačkom procesu koji nije bio do te mere podložan svemoćnom oligarhijskom lobiranju. U ovoj aktuelnoj kampanji za potpredsedničke funkcije jednostavno više ne postoji ni dosadašnje fingiranje određene demokratske procedure. Na delu je delovanje oligarhijskih lobija čiji je dogovor o podržavanju kandidata za potpredsednike obesmislio svaki pokušaj da se unutar DS sprovedu neposredni izbori na kojima bi učestvovalo članstvo stranke, što bi otvorilo prostor za ozbiljnu demokratsku i programsku reformu vladajuće partije.

Ne postoji više ni pseudodemokratska forma, sada se lobiranje i dogovor delova stranačke nomenklature ogoljeno ispoljava kao neprikosnoveno i neupitno sredstvo za formiranje i oblikovanje stranačkih odnosa. Posebno je pitanje što se izričito zahtevalo da se dominantno oligarhijsko lobiranje odvija mimo javnosti i u strogo zatvorenom krugu. To je poseban paradoks, jer se DS na rečima neprestano zalaže za jačanje javnosti u radu i razvijanju kritičkog dijaloga u društvu, ali to zalaganje ne važi kada su izbori u njenim redovima u pitanju.

Pred ovu stranačku skupštinu DS deluje kao sektaška organizacija u kojoj vladaju pravila jednopartijskog sistema. Potrebno je održati stranačku monolitnost po svaku cenu i izbeći uvid javnosti u arkanske tokove stranačkog funkcionisanja. Čak se insistiralo na što zatvorenijem vođenu tzv. unutarstranačke kampanje kao da ne živimo u vremenu sve većeg uticaja javnosti na politički život. Stroga zatvorenost oligarhijske kampanje samo je još jedan dokaz da je DS izgubila svoj osnovni demokratski potencijal i da se sve više pretvara u stranku odbrane statusa kvo, a samim tim i isključive odbrane svoje vladajuće pozicije.

Upravo je protekla kampanja pokazala da DS ne postavlja više demokratske standarde već da je učinjen veliki korak unazad i da je oživljena najgora praksa plebiscitarnosti i dirigovanog predlaganja i lobiranja.

Bahatost i cinizam u politici prvi su znak da se vladajuća stranka sve više zatvara u sebe i u odbranu postojećeg stanja jer nema snage da izađe iz svog sigurnog zabrana u kome će na osnovu direktiva prosleđenih opštinskim odborima obaviti to "neizvesno" glasanje kao u vreme postojanja ćorave kutije.

Od demokratskog procesa i odlučivanja nije ostala ni senka, samo je konačno srušena i raspršena nada da je došlo u protekloj deceniji do toliko potrebne demokratske izmene postojećeg tvrdokornog stranačkog obrasca u kome i dalje vlada neprikosnoveni princip vođe i podaništva. Naprotiv, ovi predstojeći dirigovani delegatski izbori u DS samo potvrđuju pobedu stranačke oligarhije koja je ovu političku organizaciju pretvorila u pouzdano sredstvo za obavljanje ne samo stranačke trgovine. Posledica ovakvog lobističkog dogovaranja je sve očitiji nedostatak kritičkog dijaloga, strateškog mišljenja i novih ideja i novih ljudi u našem ukupnom stranačkom životu. Iako nas u suprotno uverava široko podržana jedina kandidatkinja za potpredsednicu DS Jelena Trivan.

Na političkom i stranačkom poprištu ostali su samo poslušnici, aparatčici i klimoglavci koji su uvek spremni da podrže i ideološki obrazlože svaku mudru i dalekosežnu odluku stranačkog rukovodstva i neprikosnovenog stranačkog vođe. Ideološka uniformnost nesumnjivi je znak intelektualne stagnacije, ocenio je istoričar H. T. Roper, i upravo smo svedoci da se u DS može jasno prepoznati duboka intelektualna stagnacija, i to bez njenog ikakvog jasnog ideološkog određenja i usmerenja. Jer DS više nema ni konstantni ideološki profil bez obzira na to što njeni funkcioneri sve češće govore o skretanju ulevo ili se navikavaju da pripadaju levici. To je zanimljiv paradoks u našem političkom životu da se vladajuća stranka u kojoj su sad najbogatiji ljudi odjednom okreću levici i idejama socijalne pravde. (Marinko M. Vučinić)

* naslov FBD