INTERVJU GENERALNOG SEKRETARA NATO, ANDERSA FOG RASMUNSENA

POBJEDA, Podgorica, Crna Gora, 11. decembra 2010.

Veoma mi je drago što je Crna Gora primljena u Akcioniplan NATO-a za članstvo jer je to veoma važan korak. Pomoći ćemo Crnoj Gori da ostvari konkretan napredak. Mislim da je to važnije od preciziranja datuma. Prerano je da govorimo o datumu punopravnog članstva Crne Gore u NATO-u. Sada je najvažnije fokusirati se na konkretan napredak  u reformama crnogorskog društva u skladu sa Godišnjim nacionalnim programom. Naglašavam da su u mojoj viziji sve države Zapadnog Balkana integrisane u evroatlantske strukture, a pod tim podrazumijevam NATO i Evropsku uniju, kaže u intervjuu Pobjedi generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen.

POBJEDA: Vi, dakle, dijelite mišljenje svog prethodnika koji je o svim državama Zapadnog Balkana govorio da je najbolje rješenje za dugoročnu stabilnost u regionu upravo integracija u NATO i EU?

RASMUSEN: Da. Mislim da je suština evropskih integracija integrisanost svih zemalja Zapadnog Balkana u evroatlantske strukture. Sudeći po istoriji, svi znamo kako je Balkan u prošlosti bio izvor nestabilnosti i sukoba u Evropi. Evropska integracija odnosi se na stvaranje slobodnog kontinenta u kojem vlada mir. Zbog toga moramo da integrišemo i zemlje Zapadnog Balkana.

POBJEDA: Kada je Crna Gora u pitanju, Akcioni plan za članstvo ne odnosi se samo na reformu sistema odbrane već i na vladavinu prava, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala. Postoje preduslovi za dalje integracije Crne Gore u evropske strukture. Kako napori Crne Gore za dobijanje statusa kandidata EU mogu pomoći u integracionom procesu u NATO?

RASMUSEN: To su, na neki način, paralelni procesi. Mi ćemo procijeniti napredak Crne Gorež na osnovu kriterijuma NATO i nećemo to miješati sa njenim procesom pristupanja u EU. U suštini, napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala neophodan je za članstvo i u EU i NATO. Takođe, cijenim što je Crna Gora usvojila neophodno zakonodavstvo. Sada se treba fokusirati na njegovo sprovođenje u djelo kako bi borba protiv korupcije i organizovanog kriminala postala efektivna.

POBJEDA: Proces se zasniva na postignućima, ali znamo za zemlje regije koje nijesu uspjele u onome u čemu Crna Gora jeste. Može li Crna Gora da se osloni na to da će njena postignuća biti vrednovana i da neće morati da čeka nekakve zajedničke integracije u evroatlantske strukture?

RASMUSEN: Da. Svaka država tretiraće se prema zaslugama. Procjena Crne Gore zasnivaće se na njenom ostvarenom napretku.

POBJEDA: Kako gledate na to da sve države Zapadnog Balkana žele da postanu članice NATO osim Srbije, koja se smatra strateški najvažnijom?

RASMUSEN: Moram da kažem da se u mojoj dugoročnoj viziji država Zapadnog Balkana integrisanih u evroatlantske structure nalazi i Srbija. Mnogo bih volio da vidim napredak u odnosima između Srbije i NATO. Naravno, razumijem delikatnost problema, uzimajući u obzir skoriju istoriju. Međutim, smatram da je budućnost Srbije u evroatlantskim strukturama, u NATO i EU. Srbija je integrisani dio Evrope. Srpskom narodu ide u prilog da se poboljšaju odnosi njegove zemlje sa NATO i EU.

POBJEDA: Kako ćete objasniti javnom mnjenju Srbije da sa NATO-m ta zemlja danas nije u istim odnosima kao prije 11 godina? Kako ćete im objasniti da je članstvo u NATO-u potvrda da je država stabilna i da u njoj funkcioniše demokratija?

RASMUSEN: Zapravo, mislim da je najbolji način da se srpskom narodu objasni da pravi način napretka leži u evroatlantskom integracijskom procesu jeste da se ukaže na susjede Srbije u regionu. Vidjeli smo snažan proces, rekao bih, u tim zemljama Zapadnog Balkana koje su odlučile da preduzmu korak naprijed ka članstvu u EU i NATO. Slovenija je, naravno, bila prva zemlja bivše Jugoslavije koja je pristupila EU I NATO-u. Što se tiče NATO-a, Sloveniju sada slijede Hrvatska i Albanija, a sve zemlje su u pripremi i veoma su željne da postanu članice NATO. Crna Gora je, naravno, primjer, aplicirala i dobila Akcioni plan za članstvo. Mi, takođe, znamo da bi Vlada u Skoplju veoma voljela da bude buduća članica NATO-a i odlučili smo da će razgovori o pridruživanju sa Skopljem početi čim se nađe obostrano prihvatljivo rješenje za glavni problem. BiH je aplicirala za Akcioni plan za članstvo i na osnovu uslova odobrili smo taj akcioni plan. Bosna i dalje treba da sprovede neke reforme da bi, zapravo, aktivirala Akcioni plan za članstvo. Svi ovi primjeri pokazuju da su zemlje Zapadnog Balkana veoma nestrpljive da postanu članice NATO, a mislim i članice EU. Ne mislim da je u interesu Srbije da se izoluje od ostatka regiona. Mislim da je to zapravo najbolji način da se opiše srpskom narodu važnost stalnog napretka u odnosima ne samo sa NATO, već i sa EU. Osim toga, mnoge stvari su se promijenile od 1999. Srbija se, takođe, promijenila, postoji novi politički sistem i zašto bi Srbi danas patili zbog surovih grešaka iz prošlosti.

POBJEDA: Bosna i Hercegovina je problematična jer joj slabo funkcionišu državne institucije. Vidite li bilo kakvu nadu, imajući u vidu trenutnu situaciju u BiH, da će političari shvatiti da ovakva zemlja nemože da funkcioniše u budućnosti, što se tiče integracija?

RASMUSEN: Vidim svijetlo na kraju tunela, ali je očigledno da političko rukovodstvo BiH mora da učini više da sprovedu potrebne reforme, moramo da znamo da BiH zapravo može da djeluje kao jedan entitet. To je razlog zbog kojeg smo odobrili plan, ali smo takođe rekli da treba da sprovedu neophodne reforme prije nego što ga aktiviraju. Znam da je ovo aktuelna rasprava u BiH i nadam se da će ljudi u BiH izvršiti pritisak na svoje političke lidere da izgrade mostove preko tradicionalnih etničkih podjela u zemlji. Činjenica da je tročlano predsjedništvo BiH jednoglasno apliciralo za Akcioni plan za članstvo je pozitivan korak. To pokazuje da postoji politička želja u BiH da vide integracije u evroatlantskim strukturama. Sada je na njima da preduzmu neke korake. Napravili smo važan korak prošle godine time što smo odobrili Akcioni plan za članstvo. Sada je na političarima u BiH da preduzmu sljedeći korak.

POBJEDA: Članstvo Makedonije u NATO-u je gotovo zagarantovano kada problem sa imenom bude riješen. Možemo li reći da se Crna Gora može smatrati sljedećom članicom NATO-a?

RASMUSEN: Kao što sam rekao ranije, ne bih da govorim o rasporedu. Ono što mogu da kažem je da od Crne Gore veoma zavisi brzina kojom će napredovati. Što brže i efikasnije sprovedete reforme brže ćete dostići tačku kada

će se razmatrati o članstvu. Dakle, ne mogu da vam dam raspored, ali jasan savjet je da se držite plana reformi i osigurate da se reforme sprovode što je brže moguće.

POBJEDA: Javno mnjenje Crne Gore izražava veću podršku članstvu u EU nego u onom NATO. Šta NATO može da učini kako bi poboljšao raspoloženje građana u vezi sa članstvom u tom savezu?

RASMUSEN: Smatram da je na političkim liderima Crne Gore da utiču na širenje informacija o NATO. To govorim na osnovu iskustva koje sam stekao radeći kao nekadašnji premijer Danske. Najbolji način za upoznavanje javnosti sa radom međunarodnih organizacija jesu kampanje koje vode državne institucije. Mnogo je bolje organizovati se na taj način nego da sam NATO uđe u Crnu Goru i sprovede kampanje za odnose sa javnošću. Smatram da je odgovornost Vlade, parlamenta i, uopšte, političkih lidera Crne Gore da povisi nivo podrške budućem članstvu NATO. Vaše pitanje se odnosi na vrlo bitnu procjenu. Ukoliko neka država treba da postane članica NATO-a, veoma je bitno da postoji široka podrška učlanjenju. NATO je volonterska organizacija demokratskih, slobodnih društava. Zato nam je potrebna podrška sa terena. Ukoliko podrške nema, onda nema ni potencijala za pristupanje NATO-u. Političkim liderima Crne Gore kazao sam upravo ovo: treba da učinite sve što je u vašoj moći kako biste poboljšali informisanost javnosti o NATO, kako biste povećali podršku budućem članstvu Crne Gore u NATO. Smatram da to i nije posebno težak zadatak s obzirom da je NATO učinio puno za stabilizaciju situacije u Evropi uopšte, a posebno na Balkanu. Potpuno sam svjestan osjetljivosti spram dešavanja iz prošlosti i ona, takođe, može da utiče na podršku NATO u Crnoj Gori. Naravno, toga sam svjestan. Međutim, stvari su se promijenile. Ono što većina stanovnika Zapadnog Balkana, pred smiraj dana, sigurno zna jeste da danas NATO predstavlja garanciju mira i stabilnosti u tom dijelu Evrope.

POBJEDA: Kako vidite malu zemlju, poput Crne Gore, koja se u regionu smatra šampionom regionalne saradnje, u novom konceptu NATO ustanovljenom u Lisabonu? Šta će to značiti za tu zemlju i njenu dalju

integraciju?

RASMUSEN: Novi strateški concept opisuje novi NATO – NATO spreman da odgovori na nove izazove bezbjednosti koji se javljaju u savremenom dobu, uključujući i terorističke raketne napade i druge vatrene napade. To je novi NATO, koji pruža ruku važnim partnerima širom zemaljske kugle i to je novi concept našeg odgovora na izazove bezbjednosti savremenog doba. Moramo biti sigurni da vojne operacije idu ruku pod ruku sa rekonstrukcijom i razvojem civilnog društva. Ne mora NATO obavezno da predvodi takve akcije, ali mi moramo da unaprijedimo naše sposobnosti za saradnju sa Ujedinjenim nacijama, Evropskom unijom i drugim institucijama. U tom pogledu rekao bih da je za male države pristupanje zajednici od posebnog značaja. U budućnosti će biti izuzetno skupo za individualne države da sebi priušte neophodnu vojnu snagu kako bi se odbranile. Međutim, udruživanjem sredstava, saradnjom sa drugim državama, članicama Alijanse, moguće je bolje iskoristiti sredstva, a za manje države otvara se mogućnost za korišćenje sredstava koje one same nijesu mogle sebi da priušte. Mislim da aktuelna ekonomska kriza i prinudne mjere štednje jasno pokazuju koliko je važno biti dio veće zajednice, jer zajedno možete učiniti mnogo više nego individualno.(Razgovarala Đeraćina Tuhina)

UOKVIRENO

Poplave je lakše sanirati u NATO-u

Fog

POBJEDA: Poplave koje su ovih dana zadesile više zemalja Balkana primjer je dobrih strana članstva u NATO-u, jer npr. Albanija kao članica lakše može da računa na pomoć nego Crna Gora koja još nije članica. Pretpostavljam da je pomoć u tim slučajevima mnogo „lakša“ za države koje su članice Alijanse. Zar ne bi takav primjer trebalo predstavljati javnom mnjenju - primjer u kojem NATO nije samo vojna organizacija?

RASMUSEN: Dobro ste ocijenili. To je činjenično stanje. Očigledno je da u takvoj situaciji članstvo u NATO predstavlja veliku prednost. Ipak bih dodao da smo pomagali i zemlje koje nijesu članice NATO. Takav je slučaj bio prije nekoliko godina u Pakistanu, gdje smo pružiliŽ pomoć nakon zemljotresa, ali i skorije, kada su istu zemlju zadesileŽ poplave. U potpunosti ste u pravu kada kažete da NATO, takođe, može upotrijebiti sopstvene moći na polju ljudskog dobročinstva (pomoći u nesrećama). Imamo mašineriju za transport, logistiku i sposobnost planiranja. Sve se to, takođe, može primijeniti u civilne svrhe.

Rasmusen

* naslov FBD