OPRAVDANJE MINISTRA ĐELIĆA

POLITIKA, Beograd, Srbija,  02. decembra 2010.

Sve ćemo ispraviti”, „propust službenika”, „malo smo zakasnili”, „šaljemo u najkraćem roku”….. pravdali su se kao đaci ministri protiv kojih je poverenik za informacije od javnog značaja podneo prekršajne prijave.

Javno „žigosani” članovi kabineta Mirka Cvetkovića, njih 14, ni posle dve godine nisu ispunili zakonsku obavezu i dostavili informaciju koje sve podatke o ličnostima njihova ministarstva prikupljaju, na koji način ih čuvaju i ko im ima pristup.

Rodoljub Šabić je dve godine pokušavao da natera ministre da urade domaći zadatak. Kada mu je to dosadilo onda im je kao đacima podelio ukore, odnosno napisao prijave Prekršajnom sudu.

Jasno je da u ponašanju dela izvršne vlasti ima i opstrukcije i bahatosti. Ministri nikako da se naviknu da postoje „kontrolna regulatorna tela”. Ali nažalost u svemu ima i neznanja. Poverenik za informacije kaže „da bez obzira na deklarativno prihvatanje međunarodnopravnih obaveza, realne predstave naše administracije šta su to evropski standardi su na vrlo niskom nivou”.

Nije ovo prvi put da se naši ministri pravdaju zašto nisu učinili nešto što im je u opisu posla ili su dužni po zakonu. Mesecima su iz Brisela stizali jasni signali da sa reformom pravosuđa nije baš sve u redu. Tek kada je početkom oktobra stigao izveštaj Evropske komisije Snežana Malović je  pozdravila primedbe EK i tek tada smo dobili od čelnika pravosuđa jasnu i preciznu satnicu rešavanja svih problema nastalih u reformi.

Slično je reagovao i Božidar Đelić kada su ga novinari pitali zašto njegovo ministarstvo nije dostavilo podatke povereniku za informacije: „Sve manjkavosti koje je uočio gospodin Šabić biće otklonjene, nema tu nikakvih problema”.

Nažalost ima problema. Đelić bi kao potpredsednik vlade za evropske integracije sa svojim ministarstvom morao da bude primer drugim vladinim resorima i da po zakonu na vreme dostavi tražene informacije. Zašto je Šabić morao dve godine čoveka čiji je jedan od ključnih poslova promocija evropskih standarda da podseća šta je to standard u Evropi? Suština evrointegracija je uspostavljanje vladavine prava po evropskim standardima.

Nezavisna regulatorna tela su uspostavljena u skladu sa preporukama EU sa ciljem da brinu o javnom integritetu državnih institucija, o zaštiti ljudskih prava i vladavini prava. Problem je što se ova „četvrta grana vlasti” još kod nas ne doživljava ozbiljno. Vlast izdeljena na „partijske feude” regulatorna tela doživljava kao nužno zlo, namerno zaboravljajući da je funkcija njihovog postojanja nadzor vlasti.

Zato nije čudo što je u izveštaju o napretku Srbije ka EU, Evropska komisija konstatovala: „Ostvaren je mali napredak u pogledu zaštite podataka o ličnosti”.

Koliko to prijava Šabić treba da napiše i koliko još „žutih kartona” treba da stigne iz Brisela da bi se vlada prenula i radila posao za koji je izabrana? (Milenko Pešić )

* naslov FBD