O RUSKO-SPRSKOM HUMANITARNO-BEZBEDNOSNOM CENTRU U SRCU SRBIJE

RSE, Prag, Češka,  30. avgusta 2011.

U okviru priprema za formiranje regionalnog Centra za vanredne situacije, na Niški aerodorom su doletele dve ruske letelice za gašenje požara. Ovaj projekat, koji je namenjen za reagovanje u slučaju požara, poplava i drugih elementarnih nepogoda ne samo u Srbiji, već i u okruženju, pokrenut je pre dve godine.

U pojedinim krugovima mogle su se čuti sumnje kako bi se ovaj objekat mogao koristiti i u vojne svrhe, preko koga bi Rusija mogla ostvarivati svoje interese na Balkanu.

Sletanje aviona 'berijev 200',  koji može da ponese više od 12 tona vode,  i helikoptera 'Mi 26” na niški aerodrom, nastavak je realizacije rusko-srpskog projekta koji ima za cilj sprečavanje i reagovanje na elementarne nepogode kao što su požari i poplave, a kako najavljuje načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić, ovaj humanitarni centar bi trebalo da dobije i regionalni karakter.

“Nadam se da će ovaj centar omogućiti, ne samo duži boravak ovih letilica u dužem vremenskom perodu na aerodormu u Nišu, već, i neke druge, takođe, važne aktivnosti, kao što su obuka, poslovi razminiranja, spasilački poslovi, itd. Ja se nadam da će do kraja godine, u formalno-pravnom smislu, biti otklonjene sve prepreke za funkcionisanje ovog centra”, kazao je Marić.

Ovo je treći put da vazduhoplovi iz Rusije dolaze u Srbiju kako bi pomogli u gašenju najvećih šumskih požara. Ovog puta ruski piloti ostaju do 12. septembra.

“Mislim da će ekipe i helikoptera i aviona koji su danas doleteli na niški aerodorm Konstantin Veliki pružiti pomoć našoj srpskoj braći i rešiti sve zadatke koji stoje pred nama”, naglasio je predstavnik ruskog ministarstva za vanredne situacije Vladimir Kudrijacev.

Iako ovaj projekat zvanično ima izrazito humanitarni karakter, u proteklom periodu mogle su se čuti i tvrdnje kako on predstavlja  i potencijalnu mogućnost za vojno zbližavanje Srbije i  Rusije.

Takva opcija za vojno-političkog komentatora Ljubodraga Stojadinovića nije realna.

“Ovde se, pre svega, radi o humanitarnoj poziciji jedne zemlje, koja pokušava da skupi iskustva onih država koje imaju bolja sredstva i mogućnosti da pomognu. Ne verujem da u tome postoji bilo kakva konotacija približavanja jednoj, ili drugoj strani”, kazao je Stojadinović.

Dodatnu zabunu u razumevanje postignutog dogovora sa Rusima i otklanjanje dilema - da li je u pitanju civlni objekat, unosile su i neodređene izjave pojedinih političara, npr.- ministra Vuka Jeremića:

“To će potpuno promeniti važnost – geopolitičku, geostratešku i geografsku -  ovog dela Srbije i, pogotovo, grada Niša.”

Ljubodrag Stojadinović kaže da ovaj projekat nema nikakav geostrateški ili geopolitički značaj, već isključivo onaj kojem je i namenjen – reagovanju na prirodne i druge elementarne nepogode.

„To su reči iz jedne sasvim druge riznice i one ne pripadaju niti ovom projektu, niti uspostavljanju odnosa sa Rusima, niti nečemu što predstavlja poremećaj ravnoteže. Ta ravnoteža, naproto, ne postoji. Srbija se u svojoj političkoj poziciji, pa i u geostrateškoj, nalazi u jednoj neodređenoj, haotičnoj i apsurdnoj situaciji i pitanje je kako će iz nje izaći. Iz nje ne može izaći na osnovu ovog projekta, već, na osnovu jednog dobrog, realnog političkog projekta, koji u sebi obuhvata sve one faktore koji mogu da pomognu da se ostvari ono što je najviše moguće. A to je da Srbija opstane kao država koja može da bude u društvu sa drugim evropskim državama“, kazao je Stojadinović.

General Ninoslav Krstić, iz Foruma za bezbednost, formiranje regionalnog Centra za vanredne situacije u Nišu dovodi u vezu sa budućim gasovodom koji bi trebalo da prođe kroz Srbiju i želje Rusije da obezbedi tu investiciju.

„Nikada naše rukovodstvo nije želelo da iskreno saopšti neke važne stvari, o čemu se tu radi. Uvek se to maskira sa ovakvim izjavama. Naš geostrategijski položaj je značajan. Mi smo na raskrsnici puteva. On je značajan i za istok i za zapad. Svako svrstavanje na jednu, ili drugu stranu, nama u principu ne koristi“, smatra Krstić.

Na pitanje da li to znači da nije u pitanju neka igra, ili balansiranje između Rusije i NATO-a, Krstić odgovara:

„Ja mislim da nije u pitanju bilo kakva igra. Čak, nisam ni siguran koliko bi Rusija bila protiv ulaska Srbije u NATO. Slušao sam Mila Đukanovića kako priča o tome kako su se oni odlučili za NATO. A iza toga je Putin bio kod njega i nikada na tu temu nije stavio primedbu. Prema tome, mislim da ova naša politika, zarad unutrašnje javosti plasira raznorazne izjave, a mi znamo da predstoje izbori.“(Nebojša Gabež i Zoran Kosanović)

* naslov FBD