SRBIJA, KOSOVO I EU KANDIDATURA (2)

POLITIKA, Beograd, Srbija,  05. avgusta 2011.

Status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koji je, prema ocenama što domaćih što stranih posmatrača, Srbiji praktično bio nadohvat ruke, poslednjih dana, zbog događaja na severu Kosova i Metohije, sada deluje kao udaljenija meta. A tek pristupni pregovori: šanse da krajem godine dobijemo datum za njihov početak su, po svemu sudeći, minimalne.

Zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je juče da Srbija neće trgovati Kosovom zbog ulaska u Evropsku uniju.

„Poslednja dešavanja u južnoj srpskoj pokrajini mnogi povezuju s predstojećim pregovorima sa EU i dodatnim pritiscima na Srbiju, ali naš stav je jasan – postoji crvena linija državnih interesa ispod kojih Srbija sigurno neće ići” kazao je Dačić

Iako je izrazio uverenje da je, uprkos svim nastojanjima Prištine da osujeti dobijanje statusa kandidata, taj status obezbeđen, potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić je naveo da „datum pregovora, nažalost, još nije”, kao i to da postoji bojazan da će neka članica EU reći da pregovori moraju da sačekaju smirivanje situacije na Kosovu.

Đelić je, kako je preneo Tanjug, objasnio i da nije prvi put da u momentu kada se očekuje pozitivan razvoj događaja za Srbiju na putu evropskih integracija, „neko pokušava da nam pokvari posao”. A upitan da li će priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosmeta biti uslov za prijem u EU, on je naveo da niko ne pominje da je rešavanje statusa Kosmeta uslov za dobijanje kandidature i početak pregovora. Ali, ako želimo da uđemo u EU, u kojoj 22 članice vide naše granice na drugačiji način od nas, moramo naći neku formu rešenja.

„Nije Priština sama u svojim pokušajima da zaustavi srpske planove, već tu ima i nekih uticajnih evropskih zemalja koje bi želele da postavljaju neke dodatne prepreke Srbiji za status kandidata”, uveren je Vladimir Todorić, iz Centra za novu politiku.

Todorić za „Politiku” kaže da je ono što se dešava na Kosovu i Metohiji zapravo usaglašeno između SAD i određenih zemalja Evrope, kao i između Euleksa i civilne misije.

Svakako, treba imati u vidu izjavu Tomasa Kantrimena, zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara, koji je poručio da će odluka koju će Beograd doneti narednih dana imati veliki uticaj na evrointegracije Srbije, ali i izjavu „Blicu” Maje Kocijančić, portparolke Ketrin Ešton, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, da će Evropska komisija u septembru razmatrati sve što je Srbija uradila u prethodnih godinu dana, a da će jedna od ključnih stvari biti i situacija u južnoj pokrajini.

Na pitanje da li to, onda, znači da ono što će Srbija uraditi do 15. septembra – do kada je krajnji rok za dostavljanje dokaza o reformama Komisiji, koja 12. oktobra treba da objavi svoje mišljenje o kandidaturi – neće doneti neku veliku korist, Todorić odgovara: „Doneće korist, to je sigurno. Šta god se uradi u pravcu reformi ne mora se uraditi zbog EU nego zbog nas. Ali, niko ne zna kako će se ova aktuelna kriza na Kosovu tačno završiti. Besmisleno je nastavljati dijalog ukoliko se principi po kojima se on vodi krše bez sankcija.”

Naš sagovornik ukazuje i na to da je ranije rečeno da nema jednostranih poteza i da je Beograd najavio da neće ulaziti dalje u dijalog, ukoliko se stvari ne vrate u pređašnje stanje. „Naravno, svako ko je zlonameran to može da iskoristi – da kaže da Beograd ne zaslužuje i da ga pritiska i dalje. Ali, time se zadaje veliki udarac evropskoj perspektivi Srbije, jer se Srbija stavlja u nemoguću poziciju – da bira između zaštite svojih građana i nekog apstraktnog dobitka, u vidu statusa kandidata, tako da je takva ponuda stvarno neprihvatljiva.”

Iako se evropska integracija Srbije sada, očigledno, nalazi  pod velikim teretom kosovske krize, državni organi, kako je istakao i vicepremijer, ipak rade sve da ispune preuzete obaveze iz godišnjeg izveštaja EK i tako eventualnim zagovornicima zaustavljanja proširenja izbiju sve adute iz ruku. Oktobarsko mišljenje EK predstavljaće, inače, stav eksperata. Zanimljivo je da je, ukazujući na to da je prošle godine taj status dobila Crna Gora, sa listom prioriteta kojom mora da se pozabavi do oktobra ove godine, a da Albanija nije dobila kandidatski status, jer politička situacija u toj zemlji i funkcionisanje institucija nisu bili na zadovoljavajućem nivou, Vensan Dežer, šef Delegacije EU u Srbiji,u jednoj od poslednjih izjava, rekao da je kada je o Srbiji reč „više optimista nego pesimista”.

Budući da će od polovine septembra ova komisija ući u završnu fazu izrade izveštaja o tome šta je Srbija uradila na sprovođenju reformi, odnosno u konačnu izradu mišljenja o zahtevu Srbije za status kandidata, Beogradu je ostalo nepunih mesec i po za slanje dokaza o ispunjenim obavezama iz Akcionog plana. Inače, zakoni o javnoj svojini i restituciji trebalo bi da se nađu u skupštinskoj proceduri početkom septembra.

S druge strane, valja reći i to da je status kandidata samo jedna od formalnih stepenica ka EU, ali da dobijanje datuma za početak pregovora predstavlja „zeleno svetlo” za dalju integraciju. Konačnu odluku o svemu tome ipak donosi Evropski savet, u kojem su šefovi svih država članica, a koji treba da zaseda u decembru. (Biljana Čpajak)

UOKVIRENO

SRS traži prekid pregovora

Srpska radikalna stranka zahteva hitan prekid pregovora o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, kao jedini način da se zaustavi „komadanje srpske države”, izjavila je funkcionerka SRS-a Vjerica Radeta.

Ona je na konferenciji za novinare rekla da je „očigledno da NATO šalje nove snage u južnu srpsku pokrajinu s namerom da pomogne privremenim kosovskim vlastima da preuzmu sever Kosova, uspostave granice i zaokruže takozvanu državu Kosovo”.(Beta)

* naslov FBD