SRBIJA, KOSOVO I EU KANDIDATURA (1)

RSE, Prag, Češka,  04. avgusta 2011.

Smirivanje tenzija na severu Kosova – olakšanje u Beogradu! To ne znači samo otklanjanje straha da bi se sa barikada moglo preći u rovove, nego pre svega očekivanje da evropski put Srbije neće biti doveden u pitanje. Naime, za nešto više od dva meseca zvanični Beograd očekuje određivanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU.

Pre samo deset dana, kada je poslednji haški begunac isporučen, računalo se da ništa ne može krenuti naopako. Usledilie su, međutim, neočekivane odluke Vlade u Prištini, a potom burna reakcija na severu Kosova.

Sada se malo ko usuđuje da bilo šta prognozira, dok predstavnici vlasti čas pokazuju zube, čas uveravaju da se od Evrpe neće odustati. Mogućnost da Evropa odustane - retko se pominje.

Mnogi veruju da ništa nije bilo slučajno a stav je to i vicepremija i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića.

“Mislim da je Evropska unija valjda shvatila iz govora predsednika Borisa Tadića da Srbija sigrno neće trgovati svojom kandiaturom. Neće trgovati svojim nacionalnim i državnim interesima zarad kandidature ili otpočinjanja pregovora. Mislim da je to i suština akcije na severu. Da se u uslovima u kojima svi znaju da će Srbija učiniti mnogo da dobije kandidaturu i datum otpočinjanja pregovora, nekome se čini da je to idealan momenat da se pošto više nema Haškog tribunala kao prepreke, Srbija sada natera da prođe ispod svoje crvene linije kada je reč o Kosovu i Metohiji”, poručio je Dačić.

Takva politika, navodi Dačić, nije korektna i za posledicu samo 'jača antievropske snage u Srbiji'.

Nestabilan proevropski korpus u Srbiji koji u zemlji trpi stalne udare u samoj zemlji, u oktobru bi mogao dobiti još ozbiljniji udarac.
Ukoliko Brisel ne odredi datum za početak pregovara o članstvu, ne bi to samo bilo izbijanje poželjnog predizbornog aduta predsedniku Borisu Tadiću i snagama koje on vodi, nego i dokaz da Kosovo nikako nije pitanje koje Srbiju neće kočiti, a još manje da se neće tražiti i priznavanje, što se u samoj Srbiji često čuje.

"Procedura je jasna. Evropska komisija će na jesen, u desetom mesecu, predložiti kao i svake godine izveštaj. U tome će razmotriti napredak koji je postignut u poslednjoj godini”, kaže za RSE Maja Kocijančić, portparolka predstavnice za spoljnu politiku Ketrin Ešton.

Na pitanje hoće li se na izveštaj odraziti i aktuelna kriza na Kosovu?, Kocijančić je odgovorila:

“Razmotriće kakav je bio napredak ostvaren u poslednjoj godini na svim područjima. Od političkih do ekonomskih, regionalne saradnje… Sve će se pogledati i na bazi toga biće pripremljene i preporuke”.
Balvani i barikade - strategija bez strategije

Bilo bi dobro da do tog dana u Briselu zaborave na svoje, službenike EULEX-a, koji su prošle sedmice bežali sa prelaza Jarinje dok su ga još uvek neidentifikovani huligani spaljivali. iz perspektive posmatrača iz Evrope ovi ljudi mogli su biti doživljeni tek kao ekzemplari politike nesnađene u realnim okvirima, a koja zapravo neprekidno pokušava da izdejstvuje za nju manje bolno rešenje.

Ukazuje na to i analitičar ljubljanskog institituta za bliskoistočne i balkanske studije Zijad Bećirović.

„Mislim da na pritisak kojem je izložen Beograd pokušava da uzvrati pokušajem da za sever Kosova izdejstvuje status posebnog entiteta, autonomne jedinice koja bi imala visoke ingerencije. ingerencije političke i sudske vlasti. Tako da bi to bilo neko rešenje koje bi sasvim sigurno u ovom trenutku zadovoljilo Beograd, ali ono nije prihvatljivo za vlasti u Prištini. Faktički mi tu imamo sukob dva ustava. Ustav Republike Srbije koji kaže da Srbija ima suverenitet na celoj teritoriji uključujući i Kosovo, a imamo i Ustav Kosova u kome stoji da je suverenitet kosovske vlasti na celoj teritoriji Kosova. Taj konflikt je vrlo teško rešiti ako imamo tako jasne formulacije koje obavezuju sve zvaničnike, i u Beogradu i u Prištini“, ocenjuje Bećirović.

Obrti u ocenama koje su proteklih dana stizale i iz same Evrpske unije učinili su da se u Srbiji pojača osećaj da još jednom bije bitku u kojoj je osuđena na poraz.

Poseban uspeh nije postignut ni u argumentovanju razloga zbog kojih mnogi u zoni severno od Ibra i ovog 4. avgusta strahuju od ponavljanja istorije.

Ne govore to samo putem balvana, koje su po krajiškom receptu s početka devedsetih i ovaj put potegli, nego i kroz datumsku koincidenciju na koju ukazuje i sam Dačić, ministar i glavni reformator Miloševićevog SPS-a:
“Danas je inače dan kada se sećamo i ‘Oluje’ u Hrvatskoj. Da su ovakvi pokušaji kao ovaj koji je preduzeo Hašim Tači uspeli, mi bi danas pričali i o egzodusu Srba sa severa Kosova i Metohije, dok bi međunarodna zajednica najverovatnije opravdavala takav akt.”

Mogle bi ove reči i oslikati raspolženje srpske javnosti. S jedne strane frustrirana iskustvima sa međunarodnom zajednicom, a na drugoj strani svesna da bez saradnje nje nema ispunjenja jednog od ključnih evropskih uslova.

Meriće se to i u oktobru, uverava Zijad Bećirović i podseća da Srbija i Kosovo u Evrpsku uniju ne mogu ući dok ne otklone rizike po stabilnost krhkog region.

“Imamo pre godinu dana iskustvo Slovenije i Hrvatske. Hrvatskoj je postavljen uslov da mora rešiti granično pitanje sa Slovenijom. Odlučeno je da o tome odlučuje međunarodna arbitraža. Mislim da se zaista mora pronaći rešenje. To je slično kao i pitanje rešavanja izraelsko palestinskog spora. Palestina ne može funkcionisati bez izraela, a izrael ne može sa ovakvom Palestinom. Tako da se mora pronaći rešenje”, zaključuje Bećirović (Miloš Teodorović, RSE)
 

* naslov FBD